М. и Ђ. Јанковић, Словени у југословенском Подунављу

После рушења Вавилонске куле, раздвојише се народи човечанства: „... населе синови Сима источне стране, а Хамови јужне; Јафетови синови населе запад и северну страну. Међу седамдесет и два народа био је и словенски народ, од племена Јафетовог, зван Норци а и Словени. После много времена населили су Словени и Подунавље, где су сада Угарска и Бугарска земља. Од тих се Словена неки издвојише и узеше ново име, по месту које населише. Тако се населе на реци именом Морава и прозваше се Моравци, а други се назваше Чеси. А исти су Словени Бели Хрвати, Срби и Хобутани. Волохи наиђоше на Подунавске Словене, населишесе код њих и злостављаше их. Онда ти Словени одоше и населише се на Висли и прозваше се Лахови. А ти Лахови поделише се на Пољане Лаховске, Љутиће, Мазовшане, Поморјане. Такође исти Словени одоше и населише се на Дњепру и прозваше се Пољани а други Деревљани. зато што живе у шумама. А неки се настанише између Припјата и Двине и назваше се Дреговичи. На Двини живе и Полочани, прозвани по реци која се улива у Двину и зове се Полота. Словени који се населише око језера Илмера, задржаше име Словени, саградише град и прозваше

Овако је. у слободном преводу, описана праисторија и рана историја Словена у „Предању о прошлим временима". Њега је саставио руски летописац Нестор, вероватно око 1113. године, користећи разне хронике, летописе и предања о најранијој словенској прошлости. Несумњиво је да делови Предања који претходе историји руских кнежевина, припадају заједнишком словенском наслеђу, па и баштини Панонских, односно Јужних Словена. Данас у нашој култури нису присутии ови јединствеии подаци из Предања о најстаријој словенској историји, као што није присутан ни летописац Нестор.

Одломак је целовит, лако разумљив, и односи се на праисторију Словена. У трагању за пореклом Словена, археолози су кренули од поуздано опредељене Прашке културе VI—VII столећа. Она је захватала простор

Сл. 1. — Матично подручје Словена почетком нове ере.

од Лабе и Одре на западу до Дњепра на истоку. Развила се од мање јединствених култура, разорених у хунској најезди. То су културе III—V столећа, засноване на позно пшеворским и кијевским налазима. У пограничним областима, нарочито између доњих токова Дњепра и Дунава, јак је утицај других народа, на првом месту Гота и Сармата. Сталност Словена на истом тлу (сл. 1) прати се успешно и дубље у прошлост, до пред крај III столећа старе ере. Тада се од Лабе до Дњестра простирала Пшеворска култура; даље, ка истоку, Зарубињецка култура је заузимала слив Дњепра. То су праве гвозденодобне културе, датоване увозним предметима из келтског и медитеранског простора. Њихово опадање и прерастање у позни ступањ Пшеворске, односно у Кијевску културу, изазвали су походи номадских Сармата, који су продирали до Балтика. Зарубињецка култура није староседелачка, као ни Пшеворска, иако показује сродство са старијом културом североистока Пољске. Настанак тих култура могло је изазвати ширење Келта у Подунављу.

Дакле, археолози су успешно решили основне тачке словенске историје изван Панонског басена до III столећа старе ере. Ту нема ни Дунава ни поуздано одређене границе у Подунављу, све до почетка насељавања на Балканско полуострво. Истовремене културе у Панонском басену (III в. с. е. — V в. н. е.), нису ни довољно истражене ни коначно разјашњене, са изузетком келтске и римске цивилизације. Обим истраживања је у Панонији за сада такав да се не могу потврдити наводи из „Предања о прошлим временима". То се нарочито односи на доба од појаве Келта до доласка Римљана. Ова збивања са краја старе ере немају непосредаи значај за Србе и Хрвате, јер ако су наводи из Несторовог летописа тачни, они су пре тога напустили средње Подунавље.

Треба нагласити да за датовање ископина, истраживања у Подунављу имају далеко већи значај од оних са друге стране Карпата. Историјски подаци античких писаца, значајни за историју Словена, односе се, пре свега, на римско-византијске границе. Археолошки, римско-византијски производи поуздани за датовање, укључујући и новац, чести су уз границу на Дунаву. Отуда смо у могућности да доносимо много поузданије закључке од других.