Предговор
Данас у нашој свести, Дунав је само велика река која протиче кроз Панонски басен. Не помишљамо да Дунав повежемо са својом постојбином, са својом вековном историјом. А Словени су можда управо са Дунава, из Панонског басена, населили просторе средње, источне и јужне Европе. Тешко је објаснити како је дошло до те празнине у нашој свести, упркос историјским подацима. Један од узрока свакако је у великонемачким, аријевским идејама, потпомогнутим мађарском фасцинацијом, које су својом наметљивошћу пригушиле самостални развој словенске мисли у Подунављу. Други узрок је у нама — једноставно, није било истраживача, истраживања и открића. Тако смо постепено напустили обале Дунава, пребацивши постојбину у некакве закарпатске мочваре и шуме.
Одлучујућа реч у истраживању словенске прошлости мора припасти археологији. Друге историјске науке могу доћи само до теорема, али не и чињеница. Ово се може променити једино открићем неких нових писаних извора о најстаријој прошлости Словена. Археологија пак, открива и истражује материјалне чињенице, рукотворине прошлих времена, које се само привремено могу погрешно тумачити.
Код нас, као и у осталим земљама Панонског басена, осим у Чехословачкој, није показано занимање за словенску археологију. Неизбежно, упркос усмерењу на друге археолошке културе, сведочанства о словенском присуству на Дунаву се појављују, често и случајно, али стално. У последњих десет година, мањим или већим археолошким радовима истражен је низ словенских налазишта у нашем Подунављу. Истовремено, откривају се нове чињенице о другим народњма, који су краће или дуже живели са нама. Сва та открића из темеља мењају укорењена схватања о прошлости Словена. У светлу најновијих истраживања и историјски извори добијају нов значај, јер се њихови подаци све поузданије тумаче и смештају у простор и време.
Стицајем околности, највише археолошких података о средњем веку у нашој земљи прикупљено је у Подунављу. Томе су узрок обимна, заштитна истраживања, организована приликом подизања хидроелектрана Ђердап I и II, као и низ других заштитних ископавања у југословенском Подунављу. Једва да је било истраживања изазваних научним интересом. Зато је изложба ограничена на Подунавље, иако многа питања, да би била добро сагледана и правилно протумачена, захтевају далеко шири географски
7
простор. Надамо се да ће доћи такво време, у којем ће моћи да се прикаже историја и култура Словена на целој тсриторији на нашем тлу од Дунава до мора.
Хронолошки, границе изложбе су одређене V и XIII столећем, односно она обухвата доба између две катастрофе — хунске и монголске најезде. Оно што разликује судбину Словена од Романа и Германа, јесте изложеност номадским најездама из северне Азије. Хунска провала је прао разорила словенске кнежевине, а потом се усмерила на Римско царство (375—457). Сличне последице је имао и продор Монгола 1242. године, који није погодио западну Европу. У распону од осам столећа између ове дае катастрофе, Словени у Подунављу су доживели више удара од номада, али су их лакше преживели. Уједно, у времену од V до XIII столећа, на Дунаву су живели Словени који данас више не постоје под ондашњим својим именима; на њих подсећају само преостали топоними. Зато се у наслову изложбе налазе Словени, а не Хрвати и Срби, који се тек повремено помињу, мада су на крају преузели целокупно словенско наслеђе у југословенском Подунављу.
Најновија открића нису у потпуности ни стручно обрађена, ни наунно комплетно публикована; за тако нешто недостаје и истраживача и средстава. Садашње време као да није наклоњено прагматичном истраживању прошлости. Зато ова изложба треба јавности само да прикаже последња археолошка открића, која бацају ново светло на нашу прошлост. Она не пружа коначна решења, већ само указује на нова виђења словенске историје. Уједно се надамо да ће она побудити интересовање за обимнија, права истраживања, у уверењу да наша прошлост заслужује веће научне подухвате, као када је реч о античким и праисторијским културама.
Ова изложба би требало да омогући увид у досадашња открића и археолошка истраживања. Зато је у првом делу Каталога изложена грађа која се односи на историју Словена. Описани су догађаји и наведени само најважнији извори, у оној мери у којој ће читаоце и посетиоце изложбе упутити на врсту извора. Литература је дата уз каталошке јединице и кроз библиографију о налазиштима на Дунаву. У Каталогу свако налазиште има другу каталошку јединицу, по азбучном редоследу, у оквиру које су налази, где је то било могућно, излагани по археолошким целинама.
Изложба не би могла да се оствари у овом обиму да није било разумевања и предусретљивости наших колега из бројних музеја и истраживања других установа, који су нам уступили материјал за излагање. На томе им искрено захваљујемо. Посебно се захваљујемо за помоћ колегама, сарадницима и пријатељима који су нам великодушно помогли у опремању каталога и припремању изложбе.