ЗАКЉУЧАК
Словенску археологију средњег Подунавља раздвајамо по номадским најездама и освајањима на мање временске одсечке. О најездама номада летописац Нестор је сажето записао:
 |
„... Словенском народу, који је живео у Подунављу, дођоше из
Скитије, односно Хазарије, такозвани Бугари, населише се у Подунављу и подчинише
Словене. Потом дођоше Бели Угари, преузеше словенску земљу прогнавши Волохе,
који су пре тога заузели земљу Словена. Ти се Угри појавише у време цара
Ираклија, док је ратовао против Хозроја, персијског цара. У то су време Обри
ратовали против цара Ираклија и умало га не заробише. Ти су Обри ратовали са
Словенима, мучили Дуљебе, такође Словене, и злостављали дуљебске жене. ... Обри
су били телом високи и умом горди; и истреби их Бог и умреше сви, не остаде ни
један Обар ... Затим дођоше Печењези и затим прођоше Црни Угри поред Кијева."
/Повесть временных лет, л. 5—6а/. |
Међу наведеним номадима који су нападали Словене, распознајемо Сармате, Хуне, Обре, Печењеге и Мађаре, али то није поуздано. У сваком случају, показало се да су управо номади изазивали највише разарања
66
и промена. Али те промене никада нису измениле природу словенске пољопривредне културе. Оне се огледају у рушењу или напуштању старих насеља и подизању нових. Једина безболна промена била је примање хришћанства, када није било повезано са принудом туђе државе. То није чудно, јер су се Словени давно упознали са хришћанством.
Средњовековна историја Словена почиње после хунске најезде. Хунски савез се распао после Атилине смрти 453. године. У наредним деценијама образовала се нова средњовековна култура Словена. Историја и култура Словена у средњем Подунављу могу се свести на следећи начин:
1. Од најезде Хуна до досељења Бугара (око 450—680);
а) до доласка Обра 566. г.;
б) после доласка Обра.
2. Доба од доласка Бугара до доласка Мађара (око 680—900)
а) до слома Обра 791—804;
б) после слома Обра.
3. Доба од доласка Мађара до губитка самосталности (око 900—1070).
а, б, в) мање разлике се не могу поуздано одредити.
4. Словени у туђим државама до монголске најезде (1030—1242)
А — Словени под Византијом 1072—1182/1204.
Б — Словени у Мађарској око 1025—1242.
В — Словени у Бугарској 1185/1203—1242.
Током овог времена, у Подунављу је присутна култура досељеких номада, увек у степским пределима, углавном у Бачкој. Смењују се Обри Првог и Другог каганата, Бугари, Мађари, Печењези и Кумани.
Све ово време, Јужне Словене су у целом Подунављу повезивале заједничке особине — начин становања, сахрањивања, израда грнчарије. Живели су увек уз воду, обале Дунава и његових притока, које су напуштали само у случајевима опасности. Куће су биле полуукопане, са зидовима од дрвета. Куће имају или камену пећ на поду у углу, или кружну пећ укопану у један од зидова. Овакве куће се користе до XI столећа, а затим се постепено губе; у равници на селу, користе се још дуго. Куће — полуземунице су све чиниле једнаким. Јер се не могу ширити као надземне куће. Сахрањивање спаљених покојника у „равним пољима", напуштено је између VI и VIII столећа, јер се прешло на скелетно сахрањивање. Већ од раног VII столећа Јужни Словени уводе у употребу споро витло, које користе све до најновијих времена. Та грнчарија се украшава утискивањем украса помоћу чешља, све до монголске најезде. Најкасније од друге половине VI столећа улази у употребу једнострани калуп за ливење, кога у X столећу замењује двострани калуп.
Значајније разлике међу Словенима у Панонском басену уочавају се тек од IX столећа. У почетку преовлађује утицај бугарског ханата са истока, а касније утицај кнежевина Мораве и Паноније са севера. Долазак Мађара је у првом тренутку ове разлике учинио већим. Али када Мађарска обухватила цело средње Подунавље, словенска хултура се уједначила. Култура доњег Подунавља на западу је захватала Срем. Од X столећа на јужне пределе средњег Подунавља све више утичу Србија и Хрватска, као словенско залеђе Панонцима.
67
На табели словенског археолошког материјала у нашем Подунављу, могу се видети све особености и промене до којих је долазило током векова. Истовремено се показују и многе неистражене области наше прошлости. То је на првом месту археологија Словена II—V столећа у Подунављу, сасвим непозната. За нашу средњовековну историју су веома занимљива нерасветљена збивања током X и почетком XI столећа. Решавање ових и многих других питања, тражи тимски рад археолога, који се не сме ограничити на једну државу.