Карановац са једним новијим писменим спомеником; Жича са своим старинама; Студеница са своим старинама и остало.
Колико смо прошли паланака и паланчица наше кнежевине, учини нам се, да лепшег и краснијег тржишта— пијаце — нема од карановачког. Као да је се сав дух и појезија човекова у ово месташце слегао, кои измисли и одреди овакво тржиште овој нашој, у свему доста, напредној, а у млогоме прекора заслужујућој паланчици. Није нам драго, што и из наше најновије старинице морамо навести препис дукумента, кои такође прекорева становнике, а у чему незна се управо. Што се нас тиче, морамо рећи, да нас је одвећ немило потресао случај, кад смо видели сељака проста, из студеничког среза, са половином носа. Причају и говоре, зли језицц, да се догађају такве прилике и у срезу карановачком, што није за веровање. Писмено то ево шта каже од речи, до речи:
''№ 545.
Љубезни кметови и народе Подибарски и Карановачки, у нахији Пожешској!
Желећи, предјел положити злима и непоредцима, кои су ове две године у капетанији Подибарској, а и у варошима, Карановцу произишли, постављам вам капетаном речене капетаније и вароши Петра Лазаревића, о коме сам дознао, да је и вама повољан и од кога се надам, да не само он неће у зла газити, но да ће и вас све свеколике од таква чувати, правога бранећи, а кривога казни предавајући.
Препоручујем вам, да признате реченог Петра Лазаревића за капетана вашег и да му, као таковоме, дајете свако почитаније и послушни будете, извршавајући налоге његове, кои би се к добру вашем клопили, и владајући се по савјетима његовим, које би вам за добро ваше давао. Свиколици настојте с њим заједно, да се забораве зла, која су се међу вама догађала, и да изчезну грозна преступлhнија, која су неки од вас починили с намерења вашег и бившег вам капетана. Будући да он сада к вама долази, неимајући у преправности ничега, чим би се могао обдржавати; то ћете сами видити, да је нуждно снабдјети га с различним кућним потребама. Он ће пребивати у Карановцу у кући Перуничићевој.
Ваш
У Крагујевцу. благонаклони
2. Марта 1831 год. Милош Обреновић.
књаз србски.
Написано је на страшно хрђавој жутој - пенџерлији - хартији, печат је већ помињати са натписом около: ''Милош Обреновић. књаз сербски'', добро сачуван.
На нашем малом коњчићу, дорини, кои нас поштено, и како пристои шумадинском кљусету, пренесе по толиким стенама и врлетима највишијих и каменитијих планина по Правој Србији и Турској; ми смо до зла бога уморни, из Карановца, до у Жичу стигли за 20. минута, а први пут са нашим другом у околном путовању ваљаним србином А. А. подпоручиком, дошли смо за добар час, доброг пешачког хода. У два маха дакле, ми смо се навраћали највећој светињи и некадашњој дивоти и красоти српској, и за пуна два дана непрестане муке и патње једва смо успели да снимимо цео натпис под кулом жичином. Снимак наш и мука није нам узалудна била; јер се он у млогоме разликује и од снимљеног надписа Вуића и Магарашевића и пок. Шафарика*) и других.
*) Види Pamatky Drev. pis.. Jihosl. Jos. Safarik u Prahu 1851 Путешест ; Јоакима Вуича. Fr. Miklosich Monumenta Serbica Viennae 1858. Љетопис српски за 1828 год. III свеска.
Као што смо још једном казали, старине по кнежевини ми смо тек мимогред прегледали и већ описиване другима, тек само овлаш описали и то оне у коима се наши снимци разликују од осталих снимака; па баш зато и држимо: да их ваља што пре и тачније напечатати. Жича, или боље и правилније да кажемо, неподигпуте и не обновљене свете њене урвине, још лежи, и ако не сва, у развалинама и урвинама. Она је на прекрасној месности, којом се одликују све задужбине наших Неманића. Покрај западне и сјеверо-западне стране њене протиче речица Кружевица, која извире из Столова, а улива се у Ибар, или тако звану Баранску реку, за 1/4 часа ниже Жиче. Од јужне и истоко-јужне стране протичу млоги извори, а од јужне за 1/4 часа протиче и вечно жубори страховити планински Ибар или стара Баранска река. За 2 часа преко Ибра, а у селу Канареви познају се још и данас трагови од велике и богате бивше паланке, веле, Јанока, у коме су пре 3. год. ископали 5. прегршти старих срп. новаца и других ствари, са једним сребрним прстеном са натписом старим.
Од овог 2. часа југу, стоје још и данас урвине, веле, Маглича града са своих 9. кула, костурницом, траговима моста на Ибру бившег и т.д. као и место бившег сената, веле разбојничког и т.д. Сва је Жича негда била ограђена високим и дебелим зидом, кои градом зову, а на овоме подизале су се огромне полукружне, неправилно четвороуголне куле, и т.д. од коих се и данас познају трагови, а нарочито од западне. У простору жичиног атара, или синора, било је млого мањих црквица, од коих се трагови и данас познају од њих 6. св. Аранђела, Петра, Николе, Илије и Недеље.
Прекрасну високораван жичину окружавају дивне и прекрасне планине и то: јужно Столови и Кобасица; од запада Триглав; од сјевера Вујан иза Карановца, а од истока Котленик, удаљене за 3. а које и по 5. часова хода. Жича је негда, веле имала 12. кубета једнаких, која су означавала 12. апостола, са огромним на среди, које је означавало гос: нашег Ис. Хр. и 7. веле, врата, од коих су отворена сада 4. а троја су зазидана. На западном крају њеном подиже се сада само до 11. хвати висока, а некада 25. кула, која је у себи садржавала царску породицу, или, по нашим изразима, краљевску, у време крунисавања наших краљева, кои су се у Жичи крунисали. Из куле је се пролазило кроз двоја врата и два одвојена ходника, па се преко целе препрате и мушке цркве улазило у главну цркву при крунисавању. Десним пролазом пролазио је краљ, а левим госпођа краљица; те су се пред дверима састајали. Испод куле улази се у огромну препрату, која још и данашњег дана лежи у урвинама, а из ове у женску, па у мушку цркву покри вену. Покрај женске стои, са страна, по једна округласта црквица сјеверна и јужна, над коима су кубети. Ове црквице управо се свршавају онде, одакле настаје мушка. Иза ових су врата, па певнице мушке цркве, сачињавајуће пречаге крстообразности главне, у целом здању. Иза певница, а до олтара, биле су још по једна црквица са страна, над коима су била кубета као и на онима покрај женске цркве, а иза ових биле су спрам олтара још по две црквице, а други веле скривнице, просхомидије и остало, такође са поједним кубетом; али је то, на велику нашу општу несрећу и жалост, при тобожњем садањем подизању Жиче, све порушено и покварено.
Тако је се из просхомидије, покрај олтарне леве црквице, -ишло у леву певницу главне цркве, а сада је то затворено и зазидано. Зашто је ово овако учињено, и зашто је наша влада допустила: да се, по ћејфовима и вољама појединих, наши најстарији и најдрагоценијн споменици руше, утамањују и преправљају како се хоће, ми незнамо ? Тако исто незнамо, да л' би иједна власт и једна држава на свету ово и овако допустила да се ради. Кад се није хтело, или могло, да се уради по ономе што је се затекло; зашто је се рушило то што је остало од дивљих чорда азиских, и зашто да потомци; у место величанствених, дивних, преузвишених и непостижних урвина, своје прве светиње, која опомиње на огромну прошлост, види тек обичну цркву, којој се незна ни крај ни почетак, која више личи на чедо доба таме, мрака, и варварства, него на тело славе и напретка српског?
Можда ће се млогима учинити чудноват овај навод, а нарочито кои видеше Жичу у Таковцу календару за 1867 год. али свс те уверавамо: да је тамо Жича направљена прекрасно на хартији; али је Жича монастир, код Карацовца, нагрђена грдно и наказана, до зла бога. Наставак и накаламак кубета, као и у Студеници, није ништа друго: до разцветани рак, болест, на прекрасном, њежном, дивном и прелепом телу прве лепотице у свету 16. год. девојке. А ко незна шта јо то рак и каква болест, кажемо му, да је то непрестано растење, тако да назовемо дивљег меса, разпадање и т.д. ма на ком месту човечијег тела, и то разстење без икакве изгледине, или форме, опредељене. Кнежевина Србија, ако није хтела, није могла, или умела, оправити своју прву задужбину, садањи њен нараштај није имао никаква права, кварити је, рушити, петљати и којешта правити од ње. Он је дужан био оставити је онаквом, какву је застао од варвара и дивљака, па нева је потомци, или таквом гледају, или како ваља и треба, подигпу. Шта значи од слаба и болешљикава човека, у место да га излечимо, као што треба, одсецати, ноге руке, нос и т.д. па трошећи ово, развијати му трбушину, или што друго, да остане на поругу света? Млоги су писали по новинама: да су са другим мислима и осећаима ишли далекочувеној, још из старине, Жичи, других били кад су је видели и враћали се. То у самој ствари и јест тако, само код нас другчије.
Људи, кои су ишли са убеђењама, по поправци Жиче, да ћа бог зна шта видети; враћали су се тако рећи разуображени, а у нас је у место тога била срдња и љутња. Само брљање, мазање, замазивање и кречење наших дивних прастарих и никад небивших умазаних олепљених - омалтерисаних - и окречених споменика, преставља више азиску џамију и мошеју, но српску задужбину, наших краљева и царева, кои их остављаше неокречењима: да им се види скупоћа грађива и дивна израда. Мухамеданизам лепи, замазује и кречи своје мошеје и џамије; да му се не види унутрашња ништавилост и слабост, као што му је сама вера. Само ово рекосмо одвраћа човека од светиње; а камо ли кад је још она нагрђена и осакаћена?
Дуго и дуго стајали смо савршено пренеражени и изненађени код Жиче, гледајући је са свију страна забленуто; дуго и дуго врзле су се млоге мисли по глави нашој, док напослетву, старина, ојађена светиња, стање наше бивше и садање, није омекшало болно срце; док није уталожила се бура, а немоћност и ненадежност поправити покварено, пустило верног друга свога, а свега ојађеног, врелу крупну сузицу. Жича је ту, стање наше ту, немоћ ту, прошлост ту и ваљало је само клекнути, те се помолити вишњој сили: да се ово више незбуде, е да се више никада и ни на једној српској старини недогоди.
Осећаје прекратите хладне и студене, праве егоитске, и светских наслада, креатуре, коима стајаше све и сва до стомака и као што се каже обојака т.ј. одела и насладе. Вечерња је се почела и свршила тако рећи пре почетка т.ј. ње управо није ни било, а само је се промрмљало нешто мало и то ваљда не целог оченаша. Гледало је се више на састанке у прекрасним шумицама; но на оно зашто је се позвано и чему је се определено. Од преживописиваног живописа прастарог, виде се трагови, овог последњег, из доба у коме тешко стењаше српски мученик под лукавом и змијском руком лукавих ситних и џебравих азиата Османлија, као и тешком челичном снажном руком одпавшег од свог брата, народа, народности и вере, брата или боље небрата, потурчене утворе српства и Срба.
У самој разореној и у урвинама препрати, а са источне стране куле, познају се трагови, од остатака светаца разних, кои су били живописани алфреско. Јужни са сјеверним зидом сасвим су опали, а источни је новом поправком сав изкварен; те се на њима невиди ни гласа ни трага од живописа. У колдико се може познати, била је слика св. Богородице израђена доста хрђаво. У женској, и мушкој цркви, као и оним побочним црквицама, које где познају се такође трагови живописа; али као што смо рекли из доба турског. Што се нека вештина особеност, и старина овима приписује у Гласнику 21. од нашег вештака г. Тодоровића; ми се само можемо дивити и чудити томе. Неразумемо ту ствар: да вештак невиди ругобе нашег живописа из турског доба, нарочито, као научењак спрам онога што је негда било. Црква је била 3. па и 4. пута преживописивана. Од последњег стоје остатци, у јужној црквици, спрам прозора с десне стране. Преставља се како 5. лица у свештеничком оделу носе једну труњу, а једва познавајућим се белим па пожутелвм писменима чита се ово:
íåñîóòü ìîmè ñò ”ãî Ñòåôàíà íå избр.
¿åðåí избр. 2. врстица: è ïîïîâ è äàêîíû
Са источне стране прозора стои млади цар у црвено-рујном Неманићском оделу, а до њега патриарх у белој одежди, са плавнм крстовима, изшараној, даље млого свештенство и друга лица, која су сва црвеникасто-риђасте браде, косе и бркова. Више њих пише:
öàðü è ïàòðè"ðõü è íá ”ü záîðü 2. вр.
èñõîäèòü ïðhìî ìîmè ñò ”ãî Ñòåôàíà
а цар и патриар почиње тек од Душана. У самим вратима, водећим у препрату разорену, стои, на левој страни, живописана, или уписана мложина голог народа, свију полова и узраста. Цео тај сбор гоне и свесрдно увлаче на силу у цркву, у овој познају се трагови, да га миропомазују и као кршћавају. Ово ће по свој прилици бити слика из живота Немањиног и сина му правовенчанога, у које доба, мора бити, да су на силу нагонили народ да прими православље и да се одриче разне јереси.
На вратима водећим из куле у препрату, стоје двоица у црвено-рујном Неманићском царском оделу, са крунама округластим са наушњацима, као и у свију Неманића; у обоице су дреје изшаране белим колутавима у коима су, у црвено-рујном пољу, двоглави бели орлови, у место других шара, а по где где познају се трагови од плавих огњила. Познају се трагови да су у место белих били и црвено-рујни орлови.
Први је Стефан Правовенчани, са округлим — татарско-турским — лицем и за чудо црном брадом и косом, а други је син му: ''êðàëü Ðàäîñëàâü''. Но нетреба се овом турско-татарском и једином међу 130. виђених лица правовенчаног, лицу чудити; кад се опази: да су ово доцнији и из турског доба поправљани ликови ових владаоца. То се одма даје видити на остатцима старијег живописа двојног, а по где где и тројног; на слици, нстог једва познавајућој се од црвено-риђе браде, дугих образи и т.д.
Више краљева је св. Б"ца на престолу такође из новијег доба, грубо и невешто израђена; а ниже ње је слика, доласка краља у Жичу где га св. Сава са свештенством дочекује. Војводе а свита краљева, имају ћурдије, као и дреје до земље, са разрезаним рукавима, или тако званим чевкенима и т.д. Сад прелазимо, па повељу издату овом монастиру, а уписану у овој кули, скоро за 2 1/4 хвата висине, до последних дољних писмена, у њеном јужном и сјеверном дувару. На једној и другој страни натписи ови састоје се из по 25. врста дужих од 1 1/2 хвата.
Колико се нама чини рекли би: да је наново повлачено доцније мастилом по прастарим писменима, а и ово повлачење учињено је тако рећи вајкада. Особито се види то: што су млога писмена другчије, но што је требало премазана и од првобитних других направљена друга сасвим новија, но не друга. Ово се неодноси на најновију поправку по где где и на повлачење перорезом и плајвазом по траговима писмена старих оних лица, која мишљаху да ће тако лакше овај натпис прочитати. Са сјеверне је стране овај натпис:
Æ Ñåìuæå ïðhñâhòîìu õðàìu ñïàñà íàøåãî è Ãñà õ Ãà ïîíåèñèîâhäèìhè ìë Ãñòè åæå ñòâîðè w íàñü Ñòåôàíü
ïî áæè Ãåè ìë Ãñòè âhíüYàíè êðàëü âñå ñðüáñêè~
1. vrsta
zåìëå äèwêëèòè~ è òðàâuíè~ è äàëüìàöè~ è zàõëüì~ è ñü ïðhâüzëuáëåíèìü ìè ñèíîìü Ðàäîñëàâîìü, ïî áîæèåè
ì Ãëñòè íàìhñòüíêü ìè ïðèíîñèâh òâî" w òâîèõü âüìëüáèuþ ïàìåòü íàþ äàðü ñï Ãñu íàøìu ¿ Ãñu õ Ãu öàðu è åãî ñòà Ããî ïðîðîêà ïðhäüYå êðüñòèòåëà èw Ãêèà, äåñíèöåþ æå âüzëîæè íà âðäõü æèæäèò Ãëà è êðüñòè è w ãëàâè ïðhäüYåâè è î ìîmü ìè âñhõ ñâåòèõü àï Ãëü ïðîðîêü ìuYåíèêü ñò Ãëü ïðhäáèíõú èêîíàìè ñòû Ãõü wáðàzü è ñúñîäè zëàòèìè è ñðåáðüíèìè, è ðèfíäàìè äîâëúíî è zàâhñí è ïîêðîâè ñò Ãìè è ðèzàìè Yüñíèìè ñò Ãèìè ~âàíãåëè è êíèãàìè ìíîãàìè è íèhìè ïðàâäàìè "æå áûøà íà ïðîñâàmåí¿å ñï Ãñq íàøåìq ¿ñ Ãq õñ Ãq è íà êðüìu è íà wähíèå ñëqæåmèìü ñòîì Ãq õðàìq ñåìq¦ ñåëî òàëäüñêî è ñü ðàòèíîâü è ñü zàêëîïèòîâü, ëuêîâü, òîïîëüíèöà ñü âîþøîìè, ðèäáèöà è ñü âñhìè wáðüøüìè è ñü áðhíîâü, æèYà ñî áàòíèìü, ðèáèYè è ñü öðüíîâü ðhêîìü, òëüñòî áðäî ñü ðàøüêèìü ähëîì èñmèòàðèíîâü, ïhøYàíèöà âñà ñ ïhYàíîìü, áqêîâèöà, ãðàõîâèöà âñà, ñâèíüöè, ãðàäYàíèöà, ðàäè~âî, êíàðåâî, Yðüíàâåñú, ñhðYîâü, áðhñòíèöà ñú òðüãîìü, ñâèáíèöà ñú wêðqãëîìü, áîáîëå ñú YåYíèîìü ¿ êîYàíèöà ñú ïuïàâíèìè.
Îó qëöèíü ñåëঠäîëúíàâüñú, áîðêú, ãíèëà, äîáðèí", âèòàõîâî, à q õâîñòèh ñåëঠïåêü ñü zàñåëè~ìü ñè Yðüíèâðõ, ñòëüïåzè, òðháîâèòèêû, ãîðàæüäàâüñú íàêëúáüñú ñú Yåëïåêèíè ñü ëîáëàíè ëþòîãëàâû ñú ãðàäîìü, à u zàòîíh ñåëè¦ öðíüYà „ñü zàñåëí~ìü, wâh èâàíè ñú zàñåëí~ìü, zàìYàíh ñú zàñåëí~ìü, äîóáîâî ãðàíh è âñà ñèh ñåëà ñú zàñåëí"àìû ñè, è ñå q zåòh ñåëঠòðháîëå, ïëàâíèöà, u ãîðñêîîè æqïh ãîëèYü¦ à ñå ïëàíåíà, ñïîíèõüíàzäðè, "àâîðíè~ ñú ëqêàâèöàìà, q õâîñòíh ñäàíà ïîëh ñü òìà ñâhìè ãâîzüäîì íàä áðhzíèöàìè æåëüèíü, à zèìíå ïàøå wäú áðhzäèå äîëq íèzü ñqòhñêq ñú âñhìè ïàøàìè "êîðå ïðhåìëå öðêîâèà ìåäà, ñú âñhìè ïàøàìè ¹zèìíèìè è ëhòíèìè, à ïî îíî ñðhíh âîòëhíèêà † à ñå âëàñè Yòî ñìî äàëè ñhè öðüêâè èìåíà ñè ñqòü¦ Ãðüäü, êíåzü è zú ähòèþ, ðàäîòà, âëüêîñàâëü, òèõîìèëü, ñòàíèìèðü, âîèõüí", äðàãîøàíü, íhãîñëàâü, zëèí", ìèðîøü, áðà~íü, íhãqøü, íhãîòà ñûíà, ðàäîìèðü, äðàãàíü, áðàòèíü, âîèëî, äðüæèí", ïîYåìèëü, áàòèíüà, áðàòìèðü, äðàãqøü, êqìàíü, ìèëîáðàòü, äðàãqøü, äðàãîñëàâü, ìuæèëî, òèõîYü, äðàãîìèðü, äðàãqøü, êqìàíü, ìèëîáðàòü, äðàãqøü, äðàãîñëàâü, êðàí", ðåäèëî, äðàãà, ãðüêîñëàâü, äðàãqøü, ïîëèãðàäü, ðàäèøü, òèõîìèðü, òúmà ìu è ñú ähòèþ, zëàòà, ñòàíü, äðàãèü, ïîïü ìèêü, äîáèí", áåðèëî è ñú ähòèþ, ãîñòèíü, ðàäü, ãîñòèìèðà ñú ìàòåðåþ, YqYü, êqìàíü, áðàòîñëàâà, áqYëèhãü, âhëíî, áðàòåíü, áðàòîñëàâü, äîáðèñü, ëhâü, äðàãîìèðü, ñòðàøèíü (èëè ñòðàøíèü), òuäîðü, òèõîìèðü, áqíèëî, áðà", ãîñòèëî, âîèìèðü, áîæà", òuðí"àêú, ïðhäèìèðü, áqYü, êðàñèìèðü, áðàòèëî, áqäèñëàâü, òèõîñëàâü, ìðüãåë", ðàäqøü, êqïëhíü, áðàòàíü, áqíü, ïðîäàíü, âîèõüíà, áðàòèõüíà, ãàòèøà, èëèà, áqêîðü, ðàäü, áðàòèõüíà, áàëà, ñðàöèíü, õðåë", ìèëüöü, äîáðîìèðü, ñèíà êëàäà, äåñèëà, äîáðîñëàâü, òåøåìèðü, áqäèíü, áîæèöà, ãåëà, ðàäuøü, êuíü, áqêîðü, ðàäü, âëàäü, ñòàíü, ïîíhãü, ðqãü, ãðüäàøü, zëàòàíü, äðàãqòü, âëüêñàíü, áîãäàíü, áðàòîñëàâü, áhãîòà ñú ähèþ, òîëhêü, äðàãqíü, ëþáîòà, êuëèíü, âåëèìèðü, êðåzòhíü, òqäîðü, áqêîðü, íàíîòà, ñèíàíhãü, áðàòhøà, áåðèñëàâü, ïðüâîñëàâü, ñí¿àíü, ìèöêàòü, Yðíîìîuæü, ïðàâèêëà, äðàãîìèð, äðàãîñëàâü, âîèõüíà, ãqãîòà, âuåñèíü, ñêîðîìèðü, ãðüäàíü, ïðqæèíü, âîèñëàâü, äîäà, ðàäîòà, âåëèìèð, ïîâðüæåíü, âîèñëàâü, áåðèëî, ìèðîøü, âåëhíü, ñðàøYêàíü, äå", äèíà, áhãîòà, ãîñòèëî, Yðüíhãà, ãðüãqðü, áîãäàíü, ñòàíü, äåñèìèðü, ähøàíü, ïëhíü, âðàòèøà, ähäîìü, uäîâèöà, äðàãuøà, ëàíãuíü è ñú ìàòåðíþ, ãðèïîíü, Yðüíîòà, ñòàíü, øàðáàíü, áîèíhãü, áhëîòà, âîèëà, ìèíü, ñëàâêî, ãîñòèëî, íhæà, ïðîäàíü, áqíü, ähäü, äðàãqøü, ãuí", âðàòèìèðü, âëhêîñëàâü, ãîñòèìèðü, êuäèøà, ïðhäèõí", áqíü, òðuñhíü, íåðàäü, ñèíüãuðü, äðàãqøü, è ñè~æqïå ïðèëîæèõüìî ïîäú wáëàñòü ñè~ öðüêâè¦ Êðuøèëüíèöu, ìîðàâq, áîðüYü, ëåïåíèöh wáh, áhëèöè, ëhâüYü, ëuãîìü, ðàñèíà, ~õîøàíèöà è âñå õðàëüñòâîìè Yòî ï”ðèëàãà ñè~è öðüêâè ñèìü, äà íåìà ïðîòîïîïà äâîðüñêè íèêî~ðå wáëàñòè íü Yòî äîõîäè, èëè w ïîïîâ, èëè w âëàõü, èëè zåìëè, à è ïîïîâñêà áèðü, Yòî äîõîäè w ïîïîâü ïîëîâèíà äà ñå uzèìà ñè~è öðüêâè è äà ñå íåïîzèâà àðõè~ïèñêuïîâü Yë Ãúâêú êðàëþ áåzú êðàëhâå ïåYàòè, íü àêî íhêîìu Yèìü äëüæüíü, àðõèåï Ãïâü—т. ј. àðõèåïèñêqïîâ— Yëúâåêú, äà ãà ïîzèâà ñú êðàëüåâîì ïåYàòè íü êðàëþ äà íå ïîèäå ïî ïåYàòè òî òuzè äà ñå uñïðþ ïðhäü êðàëåâu ðîòu è äà ~ u ñuäu àðõè~ï Ãïâú Yëúâåêú. Ñå áh. àmå ñå ïîzîâå êðàëåâü Yëúâåêú, àðõèåïèñêîïu è äà åñòh’’.
—На јужној, или десној страни, такође у 25. врстица као и првог
У колико се наш снимак разликује од осталих, пазливи читалац лако ће видети, а у старинама једна једита речица, једно једито писмо, другчије схваћено и опажено, млого и млого чини. Свакојако није сувишно да и овај натпис уђе у наш сборник.
Студеница. Ко је читао г. Каница ''Византиски споменици по Србији'' ваљало би му признати: да се више ништа нема и неможе рећи о нашим старинама, до оно што је он казао. По њиме се повео
и наш вредни и млади лекар г. Владан Ђорђевић у своим ''Путничким цртама'' те је и он потврдио све оно, што је г. Каниц, навео, додавајући само још нешто више: да су неке слике на камену узете још из римског доба; да су римске, па ту самопрешивене, налепљене и додане.*)
*) Види њег. Пут: пр.стр.45. ''А у пољу на камену изрезан је испупчено Христос на престолу с два анђела како се моле. Коло им је око главе са акантус лишћем у округ попуњено. Ова испупчина слика — рељеф— једна је једина у Србији на којој су и прилике — фигуре — и види се да је она са које старије грађевине.*
Све што је на свима нашим, а незнамо по г. Каницу зашто ''византиским — као и по чему је ''Ариље најстарије,'' — споменицима''; по истоме је: или византиско, или романско, или арапско, а час чак и персиско и т.д.? Главна је ствар да нигде и ничега српског нема. Сваки изрезан листић, свака шара, сваки украс, свака слика, свака резотина, удубљотина, изпученост, угнутост и т.д.; све је то свију и свакога народа, само не Срба и српско; па не и славенско, у смислу данашњих славенских, а некада српских племена и народа. Народи ови од своих 100. милиуна душа, старином први и најстарији у Европи, нису ништа своје ни имали нити имају, ни могу имати, и све што је некада њихово било и звало се; све је то, по поменутом г. Каницу, туђе, украдено, усвојено, примљено, превучено и т.д.
Неслажемо се, као у свему са г. Каницом и његовим присталицама, тако ни о садањем крову студеничком од ћерамиде, као тобож да је такав од искони био, а тако исто ни да никада других на нашим старим храмовима није нибило, до оловних и т.д. Ех како се заборавља:
''Ударићу темељ од олова, Покри ћу је жеженијем златом,
Па ћу цркви саградити платна, Поднизати дробнијем бисером,
Сагради ћу од сребра бијела, Попунити драгијем каменом''.
и то у доба пада и пропасти српске, кад и са престолницама нисмо обезбеђени; него се сељакамо, бегамо и узмичемо чак из Призрена у Крушевац и из овог даље и т.д. А са шта се таки кров по песми у то доба ненаправи, каже: нам иста песма
''Вала кнеже на бесједи твојој! Обори ћу цркву Раваницу,
Што ти хоћеш задужбину Ископа ће темељ од олова,
градит, Слијева ће у топе ђулове,
Време није, нити може бити; Те ће наше разбијат' градове,
Узми, кнеже, књиге старо- И цркви ће разтурити платна,
славне, Слијева ће на ате рахтове;
Те ти гледај, што нам књиге Хоће цркви покров разтурити,
кажу: Кадунама ковати ђердане;
Настало је пошљедне вријеме, Са цркве ће бисер разнизати,
Хоће Турци царство преузети, Кадунама поднизат' ђердане;
Хоће Турци брзо царовати, Повади ће то драго камење,
Обори ће наше задужбине, Удара т' га сабљам у балчаке,
Обори ће наше монастире, И кадама у златно прстење.'' **)
**) Види нар. пес. В. Кар. стр. 200 и 201.
Ми смо још једном рекли: да се у старинама нашим у кнежевини не ћемо упуштати у подробне описе, остављајући то старинама у правој, или краљевској и царској Србији. Тако исто не ћемо се бавити ни о нашем путу од Барановца до Студенице, ни о његовим, по г. Владану, нечувении тегобама, и ако, по највећем пљуску и ноћи, залутавши мал се не скрхасмо са нашим другом Л. А: и пандуром, у једну ужасну и дубоку провалију. Била је већ превалила поноћ кад смо стигли у Студеницу, сабор беше и да се недеси г. капетан са Рашке; ми, окисли, озебли и уморни, пропадосмо без преноћишта. На путу мал не сломисмо врат, а у монастиру задуж. наших краљева и царева, мал не погибосмо од зиме, без преноћишта. Добро рече г. А: ''Ви прођосте Турску па не погибосте, а у Србији мал не сломисте врат, са мном и оним човеком''
Ђаково планина није тако страшна, као што се описује, а и пут је спрам оних у бив: царевини и краљевини Србији, а садањој османској империји, предобар и што но се каже: раван као длан. Тако исто није нам од потребе напомињати прекрасан положај од Карановца па до Студенице, а као мимогред рећи ћемо, што смо и више напоменули: да смо у механџије, код трагова од развалина бив: веле, паланке Јанока, видели српску пару цара Стефана. Она је од изкопаних оних 5 прегршти, све самих оваквих парица. Међу овима је нађен и велики сребрн прстен, са надписом около, кои је и данас у неког Стевана Радовановића у Чибутковици селу близу Карановца. Ово само с тога напомињемо, да би друшство, преко власти, добавило тај прстеп и колико је могуће од тих старих новаца. Поменути је механџија причао све то г. капетану рашком пред нама.
- Тек сутра дан, кад смо се подигли, видели смо и прекрасну околину дивне Студенице и њу саму. Сва околина састои се из дивних и прекрасних, доста шиљатих и оштрих, планиница, на коима стоје мале и сиромашне кућице села: Студенице, Засада, Боровца и т.д. Више њих, по врховима, као катарке на лађама, стоје сухи прастари борови, до коих се гурају млади и зелени, ама крџави и слабачки. Стари дижу се у небо своим висинама и огромноћама, престављајући ваљда и доба наших дивних и непостижних предака, а мали, истина зелени и још растући и живећи, чепају се испод њих, немогавши им се ни издалека сравнити и упоредити. Густина, слабост, несложност, завист, себичност, изтуривањем и суљањем свију, да су први, чине их још незнатнијим и слабијим спрам дивне и величанствене огромноће предака њихових, кои и, као мртви, одржаше се у свој својој висини и слави, на врху величија и величанства, и то сви скупа, не сметајући један другоме и неунижавајући један другога.
Само је омладина, на сјеверно-источној страни, и подмладак ове старине, у неколико успела, да се примиче своим праочевима, дјејствујући и радећи скупа и уједно; ама узалуд је све, крџава и тужна јужна, источна и западна страна, стење под тешким притиском своје зависти, глупости, слабости и нејачи. С тога се, са сваким минутом, остатци њени, са голик стена, у крвавим сузама, руше, и строваљују у лађану и вечно шумећу Студеницу, која им сузе носи од извора свога, близу плота, па све до утока у Баранску реку или Ибар, а овај у Црну, или српску Мораву, из које се састају са сузама браће своје донетим Бинчом, или правом српском, Моравом. Из ове иду даље тихим Дунавом до Црног, Азовског и Белог Мора у коима, састављајући се са сузама остале браће из других крајева српских, састављају општи вапај и пакао и чекају страшна, а праведна суда, над онима, кои их гоне да страдају и пропадају.
— Дуго смо и дуго обилазили око града т.ј. ограде монастира изнутра и споља, тражећи остатк,е старине; ама бадава, све је то утамањено, упропашћено и сатрвено. Често би нас у нашим мислима и послу прекидала саборска светина, у којој доста беше онога, што се хвала богу, неналази не само у другим, него ни у једним крајевима српским. Неколико екземплара, без носа и у ранама од сифилиса, обојег пола, чине одвратним и светину и околину, које се све неслаже ни са светином, ни са овим дивним и прекрасним народом српским. Туђа поганштина и уљезина у српску светињу н народ, вапају и позивају и владу и све патриоте наше, а нарочито лекаре: да што скорије притеку у помоћ овоме јадном и добром народу, кои страда не са себе и сиротиње, по извештају неке г. доктора; но са туђинске погане уљезштине, која га још од доба пропасти патриаршије српске гони и мучи. Кад се свуда и по свима крајевима чини све и сва, онда пренебрећа овај крај, кои и млого даје, и најмање узима —јер има само 2. школе — од бога је грехота, а од људи зазор и срамота. Обазримо се једном и на бога и душу; те помозимо овима, да се опросте туђе хрђе, а онима у ужичком и подринском окр. своје падајуће болести, која је толико успела: да се налазе седа од неколико стотине душа у коима већина има ту болест. Ово је само сљедство наше изнемоглости, старости и слабости, од силног и огромног рада и тековине за друге, наше варварске бив. господаре азиате.
— Негледајући на саборско весеље, парничише се непрестано, а нарочито око препрошавања. Mеђу осталима нека баба Недеља подигла беше две парнице, противу две девојке и два момка. Парница јој је сва у томе: што јој је син просио девојке, изпросио, оне се препросиле — обичан обичај овде — за друге, а њега остављају. Баба Недеља стављала им је рачуне ужасне, те тако иде вечна распра још и по удаи и венчању. За добре и поштене девојке, таква је јагма: да је заиста ни у једном крају српском нема, што показује карактер српског народа. Света је било одвећ мало, па и оно што је дошло из краљевске и царске Србије, ново-пазарске, пећске и вучитрнске нахије, да се поклони и помоли своме краљу, због примања хрђавог, или боље гоњења; не ће више никад доћи. Лепо један рече: ''Оче! Св. краљу моме доћи ћу и поклонићу се, а да ми бог да, да те више невидим никада.'' Можемо поуздано рећи: да ће наша Студеница са св. краљем, скоро, ако јој се не притече у помоћ, ако не пропасти, а оно опустети и светина ће доћи само те се поклонити своме св. краљу, бегајући од задужбине његовог светог оца.
На. западној страни, више добрих и богатих ћелија, подижу се остатци од бивше прастаре куле, која се над кровом ћелисккм узвишава. Сада она служи за звонару, а да ли је и у стајрини то била незнамо. До места, са кога се звони, ваља прећи преко 61. дрвеног степена. Звона су све саме задужбине и од тих је једно приложио прота београдски 1833. год: пок. Милосав Михајловић, а два друга исте год. парохиани овог монастира. Од оне куле, веле, да је више од половине срушено, и у старини, по њој су биле све саме цркве, што се још и данас познаје, по остатцима просхомидија, часних трпеза, живописа светаца и т.д. Нама се чини, како није било из ње никуда изласка, до у простаре ћелије, и то чак у најдољне, да је, кула ова, служила за прошетњу и молитву заточеницима, а не звонару, као што држи г. Каниц.
Међу помеnутим је црква св. Аранђела Михаила, до које се долази прешав преко 51. степена, а она је сва у своду. Тек више ње, још преко 10. степена, долази се до звона, која су због разорене куле даском покривена, Пошто је кров дрвен и нешто узвишенији од зидина кулиних, између њега и зидова стои повисок отворен простор, са ког се види дивна и прекрасна околина студеничка. Одма на сјеверу подиже се прекрасно узвишено округло, а доста шиљато, тако звапо Крштено брдо, на коме је и данас дрвен крст, и развалине цркве св. Ђурђа; даље се по околним бреговима, виде трагови још од разорених 9 цркви, које су биле посјећене разним свецима. А то све сведочи: да је око Студенице било млого и млого цркви, а нарочито испосница. Оваквим је развалинама, причаху нам, напуњена свака планина и брдо, окружавајућа Студеницу, као окрајци више села: Понара, Чемерне, окрајци Ђакова, Шанца, Делова, Раковачс, Гологбрда, Криља, Косјерића, Криваче и осталих.
У самој огради студеничкој стои још, сада на велику нашу жалост, немарност и несрећу, пуста црква св. Николе, за коју кажу: да је пре Студенице зидана. Она је просто дуго, лађасто, са српским узвишеностима на крову, здање из прастаре архитектуре српске, смешане са оном усвојеном у неколико из доба у ком смо подпадајући под илириску или српску екзархију, зависили од Папа. Она је у правом смислу пуста, забајаћена и као да није црква и у српским рукама; него као да је, боже ме опрости, саставни део турскога хана.
Тешко, и чермерно нама, кад наши св. оци дођоше до тога: да овако гледају и надгледају оно, што их спасе, што одржа живот, народност и остало, а што им је као најдражији и најсветији аманет остао од вајкадашњих времена. Овакву и из овог доба старине, други би у злато окивали, а не овако напуштали. Но шта ће се даље, кад и по дворишту наше прве и највеће светиње у кнежевини, несматрајући на прастару ограду, као град, зидину, коју народ градом и зове, хода слободно и по својој вољи стока, лежи и ноћива. Свети оци жале се на школу и пошту ту намештену, којој последњој одисти и није место да ту стои; но ван ограде манастирске. Неко је био тако паметан и великодушан, да је умазао и закречио сву ову прекрасну црквицу.
Даље мало стои мања, но виша и лепша, црква св. Јоакима и Јање, задужбина Стефана Уроша Милутина. Црква је одвећ висока крстоизгледна, са високим 8 угодним, са 8 дугих, а узких прозора, кубетом на пречагама крста. Међу крацима ових иду изидотине, као ждраке од крста, а над западном страном подигнута је крстоизгледна четвороугласта, као кућица узвишеност. Зданије је ово, лако отворено, светло, блистајући се и весело; ама је споља сво замазано и окречено, по глупости и дивљашству нашем. Изнутра је скоро сав живопис утамањен и упропашћен; јер је и ова светиња и задужбина, као да је у турским, а не српским, па још калуђерским и свештеничким рукама, — пуста, и тек по кад кад пречесте по кога и по које дете крсте, не могући тражити кључа од велике цркве.
Св. наш краљ Милутин софијски, да је знао, да ће му прапотомци овакви бити и његову задужбину, а своју светињу, овако пазити и надгледати, одиста неби је ни подигао, но би свој драги новац на шта друго употребио. Од старог живописа, у округлини олтарној, а у самом своду овога, познају се трагови од св. Богородице, оберучке благосиљајуће; на грудима јој је мали Господ Исус Хр. такође са своим малим ручицама благосиљајући. Са страна су им по један анђео у црвено-рујном љубичастом оделу, од коих један држи у рукама сунце, а други у сјеницн украшене разне кругове. Даље је, под огромним, украшеним украсима, од основног цртежа крста и огнила српских, Исус Христос, са по 6. апостола са страна, или тајном вечером, а испод ових иду у одеждама срп. т.ј. белим и са плавим крстовима, црвеним са белим крстовима, плавим са црвеним крстовима и т.д. св. Никола, св. Атанасије, Василије, Јован Златоуст, Григорије, св. Кирил и т.д. А у удубљеностима под прозорним, у изглединама стои лађица, мали Ис. Хр. покрај, и над њим стоје у белом оделу крилати анђели, са округлим шестокрилим рипидама. На њиховим прекораменим ременима стоје натпис:
* II † ñòûî † II
Под лађастом чашом, са стопалом, над којом је Ис. Хр, — стоје жућкасти крстови са беличарастим окрајцима, плавкасто црвеникастим точковима у црвено-рујном пољу, а над Хр. пише белим, у зеленикасто-плавкастом пољу, писменима:
æðåòñå è zàêëàåòñå àãèöü á ”æè zà æèâîòü ñåãî ìèðà
Покрај главнога олтара стоје још две мале округлине са остатцима разних светаца, као и у целој цркви, која нема више, од живостаса па до западних врата, од ]. (неодштампано) дуж: а 7 хв. ширине. У њој су, као и у кубету, које од нечувања и непажње, а које од испуцаности зидова, сви живописи са надписима пропали; те им се само трагови познају. Само стои живопис у дољном или приземном боју и то из турског доба. Тако на сјеверном дувару, идући од истока западу; стои мати божија са малим риђим Ис: Хрис: даље остатци од надписа и слике ''ñâåòûè ñèìåwíü'', а друге стране такође ове слике опет у 3. редића ''íåìàíèà'' Он је старац са дугом белом, густом и шиљатом брадом, брковима и косом. Лице му је дугачко, оштро, са дугачким носом. Он је у оделу калуђерском, као и сви српски светци, кои су овде. До њега је св. Сава, у одежди српској, белој са загасито-плавим крстовима. Он је само сед. Даље у грчком војеном оделу са коврђастом плавом косом, св. Ђурђе, св. Димитрије; даље Исус Хр. благосиљајући отворену књигу са натписом и до њега стојећег св. Јоакима и Јању, кои држе малу св. Богородицу на рукама љубећи је. До св. Апе је краљ Милутин подносећи јој план ове цркве, а она је окренута лицем од њега. Он је већ просед са круном ниском, црвено-рујном са наушњацима у три реда падајући му више ушију на рамена. До њега је, у високој круни, Симонида млада, са минђушима, као и свуда огромним. У Милутина, је дреја загасито црвено-рујна, а у ње нешто отворенија. Царски појасеви пресамићени су им преко левих руку. Покрај крунисане Милутинове главе стои овај натпис, колико се познаје:
Око главе краљичине:
Под стрехом олтара, како се овај састои из пет углова, стои у камену урезан, па обојидисан црвеникасто, изузевши истог дела, у два реда натпис, кои се чита и то кад се прва врстица одозго прочита, онда се на истом камену и плочи чита она испод ње; па на другој угластој плочи опет прва, па друга и т.д. до краја. Ово је овако у пет делова, што је тако округлина олтара састављена од пет угластих зидова. Овај је натпис прочитао и напечатао г. Владан; но како се наш снимак разликује од његовог, стављамо га овде:
âü ûìå îöà è ñèíà tè ñò Ãàãî ä Ãõà àzü ðàáü áæ Ãè
Ñòåôàíü Îóðîøú ïðàâíuêü ñò Ãàãî ã Ãíà Ñ¿ìåwíà
è uíuêü ïðüâîâhíüYàíàãî êðàë" Ñòåôàíà ñ Ãíà
âåëèêàãî êð Ãë" uðîøà è êðàëü âàñêhõü ñðáñêûõü
zåìëü è ïîìîðñêûõü, ñúzäà õðàìü âü èìå ñò Ãüþ ïðàâåäíèêu è ïðàðîäèòåëþ Õð Ãâu íwêèìà è àíè
âü ëhòî z. wÑ. êÑ. âÑ. èíäuêàò êÑ. âÑ. è âà ïàìåò æå
ïðèëîæèõ ñåìu ñò Ãîìu õðàìu è uêðàñè âî ëuïñèõü
—место лепших — wêðuòè — èuêðàòü — êòî ëè ñå
ïðhòâîðè ¦ äàíå ïðîêëåòü w á Ããà è w ìåíå
ãðhøíàãî àìèíü,
На истој страни, не само да нису писмена обојадисана, него су сасвим другом руком резана, а и основног карактера другог су:
† ñüzäàæñå ñè¿ õðàìü ñü ïîòðuæåíè
àðõèìàíäðèòà ïðîòîñûíãåëu èãuìåíà èwíà
Главна је разлика, осим остале, што је овде назван св. Симон правовенчани, као још на 6. места. Негледајући на законске забране да се око цркви и у оградама ових несахрањују мртваци, овде се то за добар новац, чини нам се, још и данас, чини. Ми видесмо млоге нове гробове, или боље на овима скорашње надписе. Остављајући ово настрану, као предмету неприпадајуће, за сада навешћемо само ова два старија надгробна споменика, кои се још сачуваше. Од старијих и старих до турског времена, и ако их је тисућама било, ненађосмо баш ни једнога. Ево првога:
Zäå ïîóèâàåòü ðàáú áæ ”è êíåzü Òîìà Åëåíêîâè}ú
ïðåñòàâñ" âú ìàíàñòèðå ñå † àÑ. ëÑ. çÑ. àÑ.
Други по изгдеду свега укупног старији.
ìåñåöà þë¿à .... äüèü ïðhñòàâè ñå ðàáü áæ ”è ¿îàíü à
zwêîû Ìèëîøü Yåëíèêú Ì.... ñåãî.... âåYíà.... ïàìåòü
Ево нас једном и пред самом главном црквом студеничком. Загледајући и завирујући у њене красне и дивне дуваре од тесаног, жућкастог од времена, а некада белог и тврдог мрамора, и у надгробне оборене око ње споменике, као и надтемељаче; баш са јужне стране главне цркве у две мраморне плоче у дувару стои ово урезано и уписано доста лепо:
што ће рећи: ''игуман Симеон преставио се год. 7089 — 1571. — месеца Октомбра 20. у Студеници''. Даље иде дебљи урез овога натписа:
Èãíàòèå ïðüâû èãuìåíü u ñò ”û á ”öå
ïðhñòàâè ñå äà ïîìhíåòå áðàòèå
даље на једној плочи само ово:
† ïîìåíè ã ”äè ðàáà ñâîåãî äèîíèñèh áûâøàãî
ïðüâàãî èãuìåíà ñò ”ãî ìhñòà ñåãî ì ”öà èþíà
ïîYèâü à ” ä ”íü
Основ је Студенице двогуби, или српски, крст са две пречаге, и то горњи, или у праве цркве, угласт, а дољни, или у женске, цркве и препрате са пречагама округлим. На пречагама крста, више олтара, било је негда прекрасно прастаро 8 уголно, са 8 дугих и уских прозора, кубе, а сада нека грдосија, као и у Жиче, трбушаста, здепана, неотесана и у свему и свачему неодговарајућа овом дивном и прекрасном споменику наше славе и силе. Испод његова крова пише: како је овај — храм т.ј. кубе — 1837 год. обновљен у време владе благочестивог кнеза Милоша и т.д.
Црква је сва украшена разним украсима и шарама, а крај врата, уводећих у припрату црквену, стои у помосту отесана плочица мало издигнута а у зиду, као престолчић, од камена тесаног, у ком је веле Немања седио и одмарао се, а на поменутој плочици ноге држао. Више овог престолчића узидана је мала плочица новијег доба са натписом такође новим па још и цифрама година:
êî èì" ïðåñ ”òüèà âö ”û ñîzäàñ"
Ìè ≤òûðú ñòuäåíèöà êî 1172. ãîä.
Олтар је, као и у свима нашим прастарим црквама, тројан округао. Прича се, да је јужна пречага крста била још за 1/2 хват дужа од данашње и да је цео тај простор начичкан био разним украсима од камена и у камену; па су те олупине, по налогу веле г. владике макнули одатле. Десивши се ту учитељ из Ерцеговине причаше: да су на развалинама монастира Милешеве — гробнице св. Саве, — овакве исте украсе нашли; па су их, по налогу Прокопиј, Бугарина а владике грчког у Мостару, све излупали и утаманили, јер је тај Прокопије говорио; да су еритичке. Калуђер један студенички, а из Босне родом непрестано доказиваше: да то и овде треба учинити; јер се по православној, његовој, вери забрањују, каже, кипови и идоли и т.д. Нек небуде заборављено: да овај незна ни читати како ваља, као скоро и сва братија. Над западним вратима препрате стои замазан и излупан овај одломак од надписа èzâîëåíèåìü ñ ваљда обична изрека, оца поспјешенијем сина и савршенијем светаго духа и т.д. ама је све замазано и утамањено до —
áü ëh Ãò S Ãð Ãì ïîìåíèò áðàò¿å
Ако би се овај натпис могао однети времену, кад је чесма направљена, која сад онако стои без воде, онда би то било доба овог натписа.
†âî âðåì" wáíîâëåí¿à ñåè ñò ”¿" wáèòåëè è ñåè êåë¿è
õòèòîðü áûøà õðèñòu ðàáû Ãîñïîäàðú õàØè Íwâî
Âuêîâè}ú w Ñàðàñâà è ñåìu èñòîYíèêu ãîñïîæà
Ñîêà ñuïðuãà ñòî âü ëhòà ãîñïîäíh †à. j. ö. f. ì ”öà
Îêòîìâðà è ” äíå.
Но ово не може бити, узев у обзир и изгледину речи и писмена и године назначене и т.д. а тако исто и израду камена. Питање је: да ли су ови одломци на камену више ових прага овде и пре били, или су их доцније при скорој поправци, уметнули, да попуне надвратну празнину? О овоме, као и о свему, нико нам ни речице неумеде казати и ако је та мазотина била пред очима дан: њених становника св. отаца. Ми се не ћемо упуштати у даља описивања ове дивне и прекрасне задужбине српске, једно што нам није за сада позив упуштати се у најмање ситнице и подробности; друго што би свакој изгледини, свакој прилици, украсу и обичају у исто време ваљало ставити тумачење, које се односи временима из нашег идолопоклонства из христијанства и старозаветне вере. Само ово напомињемо, да на 54 висећа полустуба, при дну и врху стоје разне животиње, главе од ових, утве и т.д. значе млого више од казаног у ''Византиским споменицима у Србији,'' па управо и незначе оно што се тамо напомиње, но сасвим нешто друго, као и сви остали украси, шаре, по ''Спом:'' арабске, персиске, грчке, романске и т.д.
А у исто време и г. Владану наводимо: да није само једна једита слика у Србији Ис. Хр. онако рејљефно израђена у камену; но их има: у Милешеву, Дечанима, св. Аранђелу, у пустопољском манас. гиланске нахије, у елбасанском св. Владимиру, орлатском, боринском бившем монастиру и т.д. Шта више налази се и на старом гробљу српском, по нашем мишљењу из 9 и 10 века у подринском округу. Овакав надгробни споменик, на ком је прекрасно израђена св. Богородица држећи на левој руци Ис. Хр. а десном благосиљајући, — хтео је један трговац из Шапца да вуче својој кући, да метне исти у собу и да се на њему матери божијој и спасу моли богу; али га због непута и огромноће не може одвући. Казати што овоме и говорити: да се превуче и смести у наш музеум, значи безпосличити, а то се види на већ довученим, о туђем трошку, зноју и муци. Ови и данас и после решења, стоје напољу где их време бије. Оно им неби још за неколико стотина година нашкодило, да нису с места кретати; да нису тесани, сечени и т.д. Овим су само потрешени, пукотине им јаче пукле, у нову дељотину и тесотину улази већа влага и време, па ће се пре распасти и утаманити.
Ево нас већ улазимо у препрату црквену, која је огромна и велика. При западном дувару стои осмоуголно коло, у овоме 8. четвороуголних плоча, а у среди девета највећа и понајшира. У њима се познају остатци гвоздених шипова, као и у свима привратним и осталим стубовима. Овде је стајала некада огромна прекрасно изрезана и украшена, од мрамора, крстилница, или како је зову купјел. За ову препрату сви кажу да је тобож доцније приграђена главној цркви. Ово нарочито изводе одтуда; што је зидана и замазана; што нема украса и т.д., а све то нарочито тврде што су овде прекрасно урађена врата која воде из ње у женску цркву. Али се сва та господа заборављају — нису никад ни знала — да су препрате увек грађене у прастарим црквама прво за оглашене, а некрштене, а друго за оне које је црква, зашто одлучила, и изтерала, из средине правих њених синова.
Оваквим казнећим се покајницима, допуштало је се иза жена, женске цркве, а у препрати да слушају слово божије. С тога су нарочито пропрате уза сваку нову цркву, кад и ова, грађене; али млого лошије и хрђавије. Шта више, често су оне биле и отворене и као тремови неки н. п. кров је био на стубовима као и сва црква, а дувари од пола боја човечијег па навише били су сасвим отворени: да се кајући се грешници могу видети заузор осталом православном народу, са свију крајева света. Да неби и женскиње, као и остали правоверни, кроз њих пролазило — јер је морало дуже у цркви остајати — и у женским и мушким црквама правили су побочна врата, кроз која су пролазили, а не кроз препрате.
Тек кад Турци завладаше нашим земљама; кад ослабише секте и јереси; кад све поста роб и раја; кад се скоро сви великодостојници и први људи свију секта, које изселише, а нарочито скоро сви изтурчише, тада тек видимо: да патриарси наши спајају и препрате са главним црквама, као и остали људи, једно немајући у њима потреба, а друго незнајући им можда и правог значаја. У споменику св. краља видимо препрату још тада са црквом подједнако озидану, а то је зато: што је у срцу православља направљена; што није била опште светска, но сопствена његова, и што већ није било толико јереси и разних секта, колико у време оно, кад се још и сам осниваоц ове задужбине, тако рећи, није сасвим био очистио, од јереси западне. Да ова препрата, није доцније, дозидана, но да је од постанка свога неодвојни део првобитне цркве, нема никаква говора и сумње. А да је била као трем, такође нема никакве сумње. Нарочито се ово види на дувару западном; на ком се и данас познаје доцнији наставак новог зида, али још у време наших владаоца, направљеног.
Са једне и друге стране препрате, а у округлим пречагама крста, стоје хранилнице и ризнице. На млогу и силну молбу једва после два дана, изнашаху нам само из леве старине неке старе ствари, а десну и неотвараху никако; те тако и незнам: да ли и тамо има што, или нема? Ако је сачувано оно што је показивано пок: Вуићу, а и њему није све показано заиста, онда можемо рећи: да нама није ни то показано, негледајући на наша препоручителна писма, која овде без препорука и настајавања г. Капетана, невреде баш ни две паре.
Колико се чувају оне ствари може се слободно оценити, по надгледању и чувању светиња. Тако у сјеворном дувару, стојала је огромна велика гробница од камена до 4 1/2 стопе висока, а у пола узидана у дувар. Она је сада не само сва омалтерисана и окречена; него штавише још и једном простом плочом, унешеном са гробља, покривена. Прича се и памти се: да је овде био светац српски од прастарог доба, кад је овај монастир сазидан. А ово још и тврди истиниту, и тврђења нетребајућу, ствар, коју смо казали за све препрате у опште прастарих цркви, па и за ову почесно. На тој плочи стои овај надпис:
zäh ïîvèâàåòú ðàáú áîæ¿è Ñèìà ñèíü Íîâèöå
Ïîïîâè}à w ñåëî Ñåáèìèëü ïðåñòàâèñ" ìåñåöà
11. þíè" ëhòî 1827. Åëèñàâåòà ìàòè åãî
У самом помосту стоје млоге надгробне поклопнице, новије и старије, целе и излупане, и зачудо нам је како и за њих г. Каниц нерече ништа. Тако исто и млога господа причају о мраморном помосту студеничком, а о овом и оваквом баш ни речи, као да га и нема, и као да то није велики знак наше огромне глупости. Ово нетреба тражити, па немоћи наћи, као ми натпис пок: вожда српског Карађорђа, напечатан у Венцу награде за 1860 год.; јер оно само ту стоји и боде очи сваком дошавшем. Како му драго, било да има што у тој другој скривници, или нема; било да је, или не, сачувано све оно о чему говори пок, Вујић? ми смо и на показаном благодарни, а стога га баш невостављамо, обзирући се на вредност и старину његову.
1. Петрахиљ, св. Саве, кои је носио, веле, на врату од црвено-рујне свиле, сав извежен. Он је одвојен управо у два краја. Под грлом ова два краја.- као појас обичан - мало су урезани и пздубљени, око врата, и њих је скопчавало једно дугме, доле ниже опет још два, која су сада сребрна обичне наше златарске-кујунџиске — радње. Она су, на сваки начин, заменила стара скупоцена дугмета и ковче, које су биле у време св. Саве. На самом врху Петрахила, или на врату, извежен је златом, као и сви остали свеци, Исус Христа благосиљајући оберучке апостоле, кои по 6. иду низ сваку полу. На дну апостола с леве стране стои ñò Ãû ñàâà, а на десној: ñò Ãû ñYìåwíü, што и показује: даје овај петрахил после посвећења моштију св. Саве и оца му Симеона. Ова двоица, и сједне и с друге стране ниже Исуса Христа извезени су са подигнутим главама Исусу Христу, а остали стоје право. Од ових слика с леве је стране ñò Ãû ¿wí ïð. а с десне ìð Ãè ìà ÃòY т.ј. св. Богородица. Апостоли иду и то на, левој страни спрам главе првог стои:
1. ñò Ãû ïàâ
2. ñò Ãû ì Ãf
3. ñò Ãû ë Ãñ
4. ñò Ãû à Ãð
5. ñò Ãû âà Ãñ
6. ñò Ãû f Ãì.
С десне стране:
1. ñò Ãû ïåòð
2. ñò Ãè è ¿w
3. ñò Ãû ìð
4. ñò Ãû ñ ÿ
5. ñò Ãû ¿à Ãê
6. ñò Ãh ô Ã .
2. Орар, такође од црвено-рујне кадифе. На врху му је сребрн па позлаћен крст; даље са стране по 7. точкова са разним светитељима од сребра па позлаћеним и по 4. огнила такође од сребра па позлаћена и са по 14. рала-пари-јајастих кружића сребрних, па позлаћени и као крстови са тачкама на крајевима. Крстови сви имају по 5. каменова и то, на среди пречага крстова зелени, а на крајевима црвени. На крајевима орара висе кићанке свилене, од тробоје српске; ама је бела, од старине пожутела. При дну је на левој и десној страни, сребна, па позлаћена, плочица са разним свецима, а на овај је около грубо урезан надпис овај:
† Àíèêèœå, èwñèôú, Ìåëåíòèå, ëåwíòèå, íîâu,
ìèñàèëî, ãëèãîðèå, íèêîäèìú, ãåðàñèìü, àkåíòèå, âàñèë¿,
а па десној:
ñ¿è wðàðú ñò Ãí" ñòuäåíèöè êòèòîðè àðõèìàíäðèòü
äàíèëüú ñú áðàòèwìú äuõîâíu, äàíèëú, ¿îàíú
О кадифи, кићанчицима и т.д. нема спора да није старина; али овај натпис и украс није ништа друго: до замењенотина оваквог истог старог украса само лепше израђеног и скупоценијег. Зашто се баш ова лица спомињу незнамо ван, ако неби претпоставили: да је у њихно доба нестало старе драгоцености, која је овом новом сиротињом замењена?
3. Старе рипиде, опет веле св. Саве, а тешки су да их прочитају. На првој уокруг пише:
ñ¿å ðèïèäå ìîíàñòèðà ñòqäåíèöå ñðáñê¿å
ëàâðè ñò Ããî Ñèìåwíà ìèðîòîvöà
на једној, а на другој
íîâàãî — è qïðàâèøå ñå ïðè èãqìåíîó êèðú
èîàíèêèþ, òðîóäîìú ïðîèãqìåíà êèðú èîàíèêèà
â ëhò † z. Ã ð. Ã ì Ã. å Ã.
Са друге стране 3. пута:
ñò Ãü è ã Ã äü ñúêàwò èñèëüè íåáî è zåìë" ñëàâè
åãî w ñàíà èæå âü âèøíèõü áëàãîñëîâåíú ãðåäè
âü èìå ã Ãäíå, w ñàíà èæå âü âèøíèõü
4. Две чаше сребне па позлаћене за које држу, да су опет св. Саве. На једној међу осталом шаром најбоље се види грб Срема: јелен, бор, или јаблан и кер кои гони јелена. Међу разним колутовима и изпупченим прекрасно израђеним украсима, стои разно старо-српско оружије до барута бивше. Више грбног поља, или срца, стои круна, у коју је убоден један мач право, а два са стране и овај уписани грубо, и млого доцније, надпис ''1602''. На другој су два грба Срема и Славоније, а над овима је круна Руменлије са овим надписом: ''1620'''. Овде се виде и стари орлови српски, са огнилама и осталим украсима и грбовима.
5. Кадионица стара, велика за 1 1/2, педао, прекрасно изређена и украшена разним украсима изрезаним — рељејфним — и изпупченим, позлаћена, а од сребра је. За њу такође држе, да је св. Саве. При дну изрезаним словима у б врстица на шест троугла пише ово:
† ñ¿í áûëhãú ñúzäà ñå âú ëhò † z Ã. ñ‹ . è ‹. f .
è àmå êòî wíèìèò äà ìu íhñò áëàãîñëðêåíî
(последња реч је баш тако у књизи)
Капак кадионице дели се на 4 троугла и на њима пише ово:
† ñ¿à êàäèëíèöà ìîíàñòûðà ñòqäåíèöå äîìu ïðhñâåòûå
á Ãöå ëàâðè ñâåòàãî Ñ¿ìåwíà íîâîãà ìvðîòîYöà ñêîâà
ïðè èãuìàíu Ñàâè è åðîìîíàõîó
На мањем капку такође у четири троугла пише ово:
† w uìðüøå áð. — сад је сломијено — àò избр.
íè 3. ñëîæè è âhYíà èìü ïàìåòü
6. За овим изнеше нам повелики путир, сребрн, позлаћен и украшен разним украсима и шарама. Одоздо, на стопаду његовом стои овај урезан надпис:
† ñå ïîòèðú ì Ãðu Ñòóäåíèöêîìu õðàìu uñïåíè" ïðåñâ"òû" á Ãöå Ëàâðè ñåðáñ¿å íà äàð åãî öàðñêàãî ïðåñâhòëàãî âåëèYåñòâà êîíñêà zàïîðîæñêàãî
ïîëêîâíèêü Ìèðãîðîäñê¿è Äàíèëú Àïîñòîëîâú è z ñuïðqãîþ Þëè"íîþ è Yàäû ñâîèìè âú âhYíîå ïîí"íîâàí¿å ðîæ¦ áã Ãu æå õð æ † à Ã. ¼‹ . ã ‹.
7. Печат св. Симона сина Немањиног правовенчанога, повелики је као новац од 3. цванцика. сав сребрн, а унутра дрвен. На једној је страни прилично израђен крунисан краљ правовенчани и првовенчани, са круном ниском округластом са наушњацима; у руци му је скиптар и са десне стране пише изпупченим писменима овако: ñ ò å ô à íü ê ðà ëü . . . Одма на истој страни почев више главе, али као краљеве, стои ово написано унаоколо такође изпупченим писменима:
† Ñòåôàíü ïî ìèëîñòè áîæèåè êðàëü
С друге стране и с једне и друге стране слике краљева, али као светитеља стои написано, као и горе у два реда, ово: ñòåôàíü ñò Ãû . . . Почев тако исто од врха слике продужава се такође унаоколо горе започети натпис:
âñh ñðüáñêå zåìëå è ïîìîðüñê~
у овом сребрном печату стоа овакав исти краљев у црвеном воску, са кога је овај и саливен.
8. Нова, а сада већ стара застава, коју је неки Ристо молер поклонио манастиру овом †à w ë à. Она ће бити старија, а Ристо ју је морао, као живописац, поправљати па поклонити овој задужбини.
9. За.овим нам показаше старо еванђеље писано у XIV веку на хартији, старо-српским језиком, без да се именује ко га је и кад писао.
10. За овим изнеше нам, са особитим усхићењем покров султанице Бајазетове Милеве, а ћерке св. Лазара. Он је сав у тешкој свили златом изпреткатој и изшараној, а што је најглавније 20 врста уткато је турског надписа, кои мора да млого значи. На крајевима су му кићанке од зелене и црвене свиле, а постављен је плавом поставом дебелом. Види се да је се млого с њим служило; јер је сав скоро упрљан. На питање: зашто га непошљу срп. уч. друштву у Београд да се турски натпис прочита? Одговори нам пречасни Архимандрит: да га је он собом носио г. митрополиту, а овај слао, са цедуљнцом.. по момку, г. Пачићу да прочита. Г. Пачић му је, такође — цедуљицом — записчицом одговорио: ''Да тај натпис нема никакве важности; да се неможе добро да разуме: јер је писан старо-турским и арапским језиком''.
Ово дана Г. Пачић нам рече: да све то није истина, нити је он икада видео тај покров, као ни чуо до нашег причања о овој ствари. Ствар ова неможе овако остати и сва је прилика: да је овде врло велика историска важност уписана. Представте себи : Бајазета I, кои све наше монастире и задужбине које поруши, а које сравни са земљом, допушта својој жени, да прави покров св. краљу и да се у овај уткава цео огроман ферман, или берат некакав од своих пуних 20. врста!
Ми предлажем нашем ученом друшству ово: Да се одма тај покров добави и преда да га г. Пачић вештачки прегледи, прочита и најтачније преведе на наш језик. Превод тај са снимљеним подлиником — ориђиналом — да се напечата у друшственом органу. Ми држасмо, да је овај покров тронуо наше св. оце, као што је нас; али смо се љуто преварили, у рачуну. Они нам подсмешљиво показаше курзивом писан надпис на његовој постави, кои је скоро сав које сбрисао се, а које побледео и пожутео због времена, хрђавог чувања а хрђавог мастила, коим је писан. Ми смо се дуго мучили и напоследку, тако-рећи нагађајући прочитали ово:
Кад смо и овако тај натпис, нагађајући прочитали, недржећи да је то најтачније и како треба, оци још се више нађоше у чуду наводећи: да, га нико до сада није мого прочитати. Сам он и ако небуде баш овакав, као што је прочитан, а тим мање, ако је одиста овакав, нема скоро никакве историске важности. Св. оци причаху: да је одиста св. краљ био неко време и у монастиру Сопоћанима, а сада урвини и развалини у краљици и царици Србији.
10. За овим нам показаше други стари покров, но новији од милевиног. Он је основе црне свиле, а потке сребрне. С једне стране, на целом окрајку њсговом скоро за педао, стои широк од загасите зелене кадифе златом извезен у прилици разних шара и украса, перваз, а с друге овакав исти, но у место шара са овим тлатним натписом:
† Zëàòîòêàíè ïîêðîâ ñåè áëàæåíøè âålëèêè ãîñïîäèíú Àðñåí¿è Yåòâåðòè ïðàâîñëàâíè àðõ¿åïèñêîï ïåêñêè è
Âàñ" Èëàvðèêî ñåðáñêè ïàòð¿àðõ âî ñëàâu áîæ¿þ è ïî ëþáàâ¿þ uãîäíèêu áîæ¿u ñò Ãîìu Ñòåôàíu ïåðâîâåíYàíîìu êðàëu ñåðáñêîìu è âñå" ïîìîðñêè" zåìëè áèâøåìu, ñîáñòâåíèìü èæäèâåíè~ìú ñàYèíè äàðñòâîâà zà âåYèòè ñïîìåíü ñâåòîè öàðñêîè îáèòåëè ñòuäåíèöè õðàìà
uñïåíèà ïð Ãñòè" á Ãöè è äåæå ñâåòè" öåëîêuïíè" è Yuäîòâîðíè" ìîmè ïîYèâàþò. Äà âü Yåñòü åãî ñò Ãàãî âåëèYåñòâà êvâîò ïîêðèâàåòñ" ñîYèíèñ" ëåòà † à Ã. j Ã. ì Ã. z Ã. —1747— âî w åãî ñàzäàíîè ðåzèäåíö¿è ïàòð¿àðøè~ êàðëîâàYêîè âî ñèðì¿è. Ïîñëàñ" âî ðåYåíu îáèòåë
† à Ã. j Ã. ä Ã. è Ã. —1754— ïîäïèñà àz ñìèðåíè åïèñêîï
j. ä. êàðàíñå—åáåøêè—âåðøàY—êè—ãðåøíè ¿îàíú. †
11. Омофор св. Саве, тако веле, је од прастаре црвено-рујне кадифе сав изкрпљен. Обтока му је била за 3. прста свуда унаоколо од чистог злата, извежених грана и украса разних, а сада од ширита. Још се познаје златних грана вез шири од једног педља, а што је за нас најзнатније то је: што је на среди овог двоглави неманићски, од бисера, бео извежен орао са траговима од кринова.
12. Сакос св. Саве сав изцепан и изкрпљен од црвеникасто-рујне свиле са белим и плавим поткама и шарама златним; на коима су плави кругови изшарани белим и црвено-рујним тачкама.
13. Сребрна икона св. Саве двокрила у кутији, од црвене коже, коју је, причају св. Сава увек на прсима носио. С тога и има сребрне ланце о коима је, на врату, висила. Како се отвори ова кутија, одма пада у очи прекрасно живописана света троица у црвено-рујном и плавом оделу, у отворено-црвеном пољу, а са белим писменима и надписом око главе јој. Испод св. троице, а на десном криоцу, белим писменима на плавом пољу пише,
на левој :
Више и ниже ових иду украси од бисера и црног дрвета, а под криоцима, црвеним писменима на плавом пољу пише у 4. врстице овај надпис:
† Ñòåôàíü áîæ¿åþ ì¿ëîñò¿þ ïåðâîâåíYàíè êðàëü ñåðáñêè ïð¿ëîæè èêîíîó ñ¿þ ëàâðè ñåðáñêîè ñòqäåíèöè õðàìu uñïåíè" ïðhñâåòû" á Ãöè ëåòî ãîñïîäíh
† à Ã. ö Ã. f Ã. ãî. Ïàêè ïîíîâ¿ ñå ëåòà ãîñïîäí"
† à Ã. j Ã. è Ã. ïð¿ àðõ¿ìàíäð¿òå Êàñèë¿è è âñåãî áðàòñòâà
âú òåìèøâàðh ïð¿ Ìèòðîïîë¿òq Ãåwðã¿è ÏîïîâèYó... âòîðîìú Òèòîðå.
На десном криоцу, кад се отвори, стои озго
ñâ Ãû öàðü Ñèìhwí у среди ñâ. Íèêîëà Ìèðëèêèñêè¿è
па ñâ. ñâ ÃmåíîìuYåíèê Àõèëà
Сви су ови надписи белим писм: у плавом пољу. Испод њих:
ñâ. ̦ Ìåðêuðà ñâåòû Ñòåôàíü íîâè è ñâ. ¿àêîâ ïåðñè"íèí
На левом криоцу озго
ñâmåíîìuYåíèê Õàðàëàìïè", ñâ. Àíòèíà, ñâ. Iîâàí ïðåäòåYà
а испод њих:
ñâ. ̦ Ïðîêîïà, ñâ. ìuY¦ Äèìèòð~ è ñâ. ìuY¦ Ãåwðã¿å
Ниже подигнутог сребрног украса, стои крст, у ког су на врховима колутови од сребра, као и крст, па позлаћени са 10. каменова плавих и у круговима бивши по један дијамантни. Ниже дољних пречага крста стои цар Константин с леве, а Јелена десне стране крста. Ниже њих стои успење св. Богородице. С десне пак стране крста пише црвеним писменима на загасито-плавом пољу у 14. малих врстица ово:
Yëåí ¿wàíà ïðåäòåYè, ìîmè ñâåòàãî ñâmåíîìuYåíèêà Àíòèïå è ñâåòàãî Õàðàëàìïè", ñâåòàãî âåëèêîìuYåíèêà ãåwðã¿à ñâåòàãî Äèìèòð", ñâåòàãî ïðîêîïè", ìîmè
ñò Ãèõ âðàYåâ êèðà è ¿wàíà
С десне стране у 16. врстица, као и напоменутих 14. пише ово:
Диван и прекрасан наш прастари живопис, овде се још и дан данашњи показује у подпуној и јасној својој дивоти и красоти, и негледајући на мајушне слике, ипак би послужио млогом правом вештаку за узор и образац. — Ето овако свршисмо са нашом препратом и већ стоимо пред дивним вратима, која уводе у главну, и то прво женску, цркву. Западни дувар сав је, као и споља цела црква, од тесаног мрамора дивно и прекрасно урађеног. Спрам надвратног огромног и дивно украшеног полукруга стоје, са страна, два огромна прозора, веле, а у старини врата, кроз која је се пролазило у препрату и из ове у главну цркву. Врата ова, као и у Жиче, означавају улазак наших краљева и краљица у цркву; јер су овуда пролазили.
Осим овог кроз сву препрату, па и изван ове, ишли су овакви ходници до у палате на место коих су данашње ћелије са кулом оном више од пола утамањеном. Сва ова огромна надвратна полукружност украшена је прекрасно израђеним разним сликама и приликама на камену, да им се човек мора дивити и чудити. При дну, с десне и леве стране, стоје огромне крилате утве обе из идолопоклонства српског, са неким као круницама на главама и крајевима крила, а нарочито су украшене дубовим листом, без кога се тако рећи у Срба до христианства није могло ни живити ни умрети, а и данас још на млогим местима погребати. Више ових са страна иду по четири разне слике такође из идолопоклонства нашег, а више њих по две са страна са људима на чудноватој животињи и срашћеним са овима. Људи имају доламе српске, шиљате калпаке, неви стрелама неки мачевима и т. д. оне по четири утве са страна, бију и гађају, а са леве стране одма до четврте животиње човек спада с коња; знак да га је ова надјачала.
Све ове слике, прилике и утворе држи пас, или лав, у своим устима, јер из ових десно и ливо иду гране грмове у које је све то уплетено и умотано. Гране су ове суве, без лишћа, знак смрти и пропасти. А што рекосмо пас или лав имамо такође основа; јер је наш народ од искони, незнајући за правог лава, мешао пса и лава у једно. Пас је био, као и коњ и соко, најпреча и најпотребнија животиња Србу војнику и сваког занимања. С тога је у песми:
Смрт Југовића мајке:
''Мртвих нађе девет Југовића,
И десетог стар-Југа Богдана,
И више њих девет бојних копља,
На копљима девет соколова,
Око копља девет добрих коња,
А поред њих девет љутих лава.
Тад заврашта девет добрих коња,
И залаја девет љутих лава,
А закликта девет соколова.''
И у песми: Бановић страхиња:
''Сам отиде пољем крушевачким.
Ја кад био низ широко поље,
Обзиро се ка Крушевцу бјелу,
Неће ли се шуре присјетити,
Неће ли се њима разжалити;
А кад виђе јутрос на невољи,
Ђе му нејма главна пријатеља,
Паде на ум, па се досјетио,
За његова хрта Карамана,
Кога воли него добра ђога,
Те привикну из бијела грла,
Остало је хрче у ахару;
Зачу гласа хитро потрчало,
Док у пољу пристиже ђогина,
Покрај ђога хрче поскакује,
А златан му литар подзвекује,
Мало било разговорис' бане''.
И
''Женску страну лако преварити,
Лако скочи ка да се помами,
Она нађе један комад сабље,
Зави комад у везени јаглук,
Да јој билу руку необрани,
Па облеће и отуд и одуд,
Чува главу Турчин Вла-Алије,
А ошину господара свога,
Господара Страхинића Бана,
По врх главе почекрк-челенци,
И по његву бијелу кауку,
Мало рани главу на јунаку,
Поли крвца низ бијело лице,
Шћаше залит' очи обадвије.
Препало се Страхинићу Бане,
Ђе погибе лудо и безумно,
А пошто се Бане домислио,
Некаквога хрта Карамана,
Викну Бане из грла бијела,
Што је хрче на лов научио,
Скочи хрче и одма дотрча,
Те банову љубу дохватило;
Ал^ је женска страна страшивица,
Страшивица свака од пашчади,
Баци комат у зелену траву,
Љуто врисну далеко се чује,
Жута хрта за уши подбила,
Те се с њиме коље низ планину''.
Скочи Бане, па из грла викну;
Те набрекну оног жутог хрта,
Док је своју курталиса љубу. *)
*) Вид. пес. срп. нар. Вук Кар. стр. 287 и 8 и 305 д 306.
Ниже овог полукруга иду 8. полуиспупчена полукруга, па украси од грмова лишћа, полукружни увијен венац и опет украси од дубова лишћа, А ниже ових прекрасно израђен на престолу седећи спаситељ са клањајућа му се са страна два анђела, такође дивно и прекрасно изрезана у камену. У једног је, анђела, плава, а заогрнут црвено-рујном, а у другог беличарасто, жућкаста, дреа, а оба имају златна крила. Ободи светитељски у све три слике прекрасно су израђени.
Ниже ногу њихових, баш под Г. Исусом Христом, стои крст у виду звезде; са страна овога по 3. птице, — утве или бивши грб Срба у Ђерманији и при балтиском мору — и грб орлова Неманићски, а даље по 7. надстубних украса. Више свега опет су украси од дубовог лишћа. Ниже ове украшене пречаге, у мањем полукругу, стои прекрасан 8. краки крст српски, или неманићски, а са страна међу колутавима, или круговима, у место украса, стоје писмена која значе: ''краљ'' — састављена цела реч и сва писмена од ње уједно.
— При дну, са страна, ослања се по један стуб, од оних бивших седам, на прежајуће лавове од камена, а од пречагног украса, више српског крста, с једне и друге стране, спуштају се колутни или вечност престављајући разни украси са уметнутим у овима ружама и другим украсима, кои сви имају основе, у основном цртежу огнила и других старих српских грбова још из идолопоклонства, а и кринове из христијанства и т.д. Даље, са страна, иду, осим осталих, светаца по 6. апостола. Кад се уђе у препрату, познају се трагови од бив. украса стубова и осталога, око ових врата, као и са стране препратине; али је то сада све утамањено и уништено, као и оне животиње и лавови под стубовима препратине стране. На месту Исуса Христа, са препратине стране, овде је св. Б~ца живописана или уписана, са разширеним рукама, а на прсима јој стои уписан мали Спас.
Са страна јој је месец и сунце, опет принадлежности српског живота до христианског и његове религије. Више ње, из главне, или мушке цркве иду два огромна, неманићска и са њиховим украсима, прозора. Између њих је уписан пакао, св. Гаврил, а даља страна, са сјеверним зидом, сводом и свему чак до јужног прозора, замазана је и умазана, све до св, Б~е са раширеним рукама, изузевши место на ком је Анастасија монахиња у зеленикасто-плавкасто-жућкастом монашком оделу. Више ње белим писменима, у плавом, пољу пише у 3. реда:
w ïð Ãhñòà ä Ãâî á Ããà íàøåãî ìò Ãè è ïðèìè
ìîë~í~ ðàáh ñâîåè ìîíàõ¿å Àíàñòàñ¿å
Даље иду ''св. Марко тракиски, св. Петар атински'' и од других остатци и трагова. Над западним вратима мушке цркве живописан је страшни суд, а под сликом монахије Анастасије царице и жене с. Симеона мироточца, Немањине Ане, метнута је у помост надгробна плоча из скорашњег црквеног гробља са овим надписом, између крста простог:
¿ ñ † õ Ãñ и даље Zäh ïîYèâàåòú ðàáü á Ãæè ¿wàíú
ãåîðã¿åâèYú ñèíîâàöü ïàzðñêîãà âë Ãäêå ¿wàíèê¿"
ïðåñòà⦠â(или ê) ë òî à. j. z˘. ï. z. ìà¿" äåíü
Е овакву безсмислицу и безпослицу неби, ваљда, ни Турци чинили. Овим се, без икакве свести и по глупости једној, иде на то: да се потре важност старине наше, па и сама старина. Нека нам се каже ово: после 50 год: кад изумре овај нараштај, кои је помост овај од овакових плоча правио, ко ће знати да је то, тако било, и ко неће држати да су у овој цркви св. раке одиста из овог доба, које ове поклопнице нове казују? На каменом округлом первазу јужног зида, кои стои више огромних камених плоча, тесаних за 5. стопа од помоста уздижућих се, познају се трагови овога надписа, у два редића :
† ìåñåöà äåêåìáðà ã ÿ äúíü ïðhñòàâè ñå ðàáü áîæè
† ïðåäõuäîñè изб. è æàëîñòè изб. íèYüñêîãü öüðñòâè избр.
† ðàñòüêü íåäîñòîèíû è ïðhãðhøíû изб. ñâåòàãî
Ñèìåwíà ñ Ãíü êíåzü † Ñòåôàíü âëüêàíü
А одма у помосту, спрам овог перваза, на поклоници, из новог доба ово:
Ето, таква безсмислица и чуване старине! Овде се познају и трагови од гробнице поменутог, која још и дан данашњи постои. Испод св. Богородице, над западним вратима, пред мушком црквом у 3. реда, стои овај надпис:
† âüzëþáèõ êðàñîòu äîìu òâîåãî, õîäàòàèíèöu òå
ïðuäëàãàå — ìåñòî ïðåäëàãàå —áîãîðîäèöå äâ Ãî
ïðè íåáåñü ñèíà, w âðüzè íàìü äâåðè ìèëîñòè
ñâîå åí âëà Ãöè
Главна, или мушка, црква састои се скоро сва од самог кубета над пречагама крста и од ових, са малом околиницом припадајућом у неколико осталом целокупном храму. Испод овог огромног здепастог, неодговарајућег целини здања, кубета стои нови живостас, тако урађен и по новом турско, цинцарско, грчко маћедонском начину; да незаслужује никаква спомена.
Све што је ту, и ако му је назначено да преставља српске свеце, као и у новом нашем србљаку, преставља неке Татаре са именима српских светаца. Око перваза кубетног пише кад је ово живописано, а и напомиње се које где и у причама: да је овај манастир први пут Вукан, по свом покајану, преживописао и т.д. У олтару трогубом и округлом, познају се још неки трагови од старијег живописа, и остатци одела сведоче, да је српско било. Одежде су обично беле са загасито плавим крстовима и т.д. Познаје се св. Богородица, Исус Христос и т.д. али су ови остатци тек од трећег преживописивања, као што се то види и по изради и остатцима бољих живописа у кумсалу—малтеру — црвеном.
Са јужне и сјеверне стране десног олтарчића стоје остатци од по 3. слике царске, у српском неманићском, црвено-рујном, оделу, али су тако изобијане и изкварене баш око глава де су надписи били; да се о њиховим именима неможе ништа дознати, негледајући на силну вољу и огроман труд. На десној страни, од двери у главној цркви, стоје целокупне мошти св. Симона сина св. Симеуна Немање, иначе Стефана прво и правовенчаног краља. Над гробницом његовом стои дрвени трем и заграда, пред којом су у помосту плоче са остатцима надписа. Са јужне стране, баш по причању над гробницом бившом св. Симеона или Немање, стои, донета из црвеног гробља, па метнута, проста плоча са овим надписом:
Zäh ïîYèâàåòü ðàáú áîæ¿û åðîìîíàõ Fåîäîñ¿å
ïðåñòàâèñ" íà † à Ã. w Ã. à Ã. ìåñåöà ¿àíóàð¿" f ãî
Ето, како се и колико поштује не само старина; него прва и највећа светиња српска, кад се на њу трпају којекакве поклопнице од усопших и умерших јеромонаха и других, коима се млога зла овога краја имају да припишу? ?Побожна, прекрасна и дивна светина српска, скупљена из подалеких крајева, непрестано се изуваше, бацаше од себе све што је од метала, па се крстећи се, мољаше, подвлачаше, под ћивот свога светог краља, стајаше ту неко време, излазаше, целиваше и дариваше, свете остатке, обуваше и одлазаше од куда је. Овако чињаху оба пола и тако рећи сва три рода.
Да ли има икога на свету, да ли има живе, па ма тако рећи и челичне душе; која се неби овим тронула и разплакала, која неби сузу своју пустила, ако не за чим другим а оно бар за овим одушевљењем, за овим поштовањем и уважењем народа, свога првог и великог свеса и владаоца у православљу? Но има, има заиста и то оних, коих је позив да подржавају све добре и честите, спасоносне за народ и државу стране, народње, а да искорењују зле и опаке, убитачне и утамањујуће једно и друго, и упропашћујуће народност и обстанак народа нашег на овој земљи; има их, на велику тугу и жалост, кои те добре стране нашег народа руше и утамањују, а грабећи се непрестано и сакривајући један од другога, сгртане прилоге, са светих моштију: сами се кажу и одкривају. О
сим овог и нашу побожност и наше осећаје, као и осталих, неприличан месту и светињи, одношај једнога од ових, спрам једне, биће неваљале, женске, прекиде, и ускипе крв, кад и то још видесмо, и то на овом и оваквом месту! Човек сав изгледаше пренеражен и као студеном водом цреливен. Узалуд дивна молитва једног из тако зване старе, а боље праве, краљице и царице Србије, — коју блгарски и блгаро-турски органи зову ''ìíèì@—òà Ñð@áè"''- којом призиваше и приклињаше светога краља:
''Свети и велики краљу мој, богоугодниче, Христов побочниче, спасов сапутниче, божији помоћниче! молим ти се, преклињем те и заклињем, небеска сило, земски спаситељу: помози ми, с браћом и друговима, дај ми срећу и здравље; опрости нас тешких и великих псећих и поганих мука и беда! Помилуј ме, спаси ме, избави нас, сачувај нас, крени твоје небеске светиње и земаљске силе, поби и сатри зле и погане невернике, кои ти се ругају, твоје цркве обарају, твоју веру грде и псују, твој лик муче и пљују, твоје синове газе и гњече! Чуј ме, и учини по твојој сили, по твојој светињи, по твојој моћи, моћно си моћан, разпростри србску крштену власт, и руку књаза — дуго је се мислило каку му је име на — Мих-ми-Михаила, Ми-ло-ло-ша; прекрсти и освети земљу твоју, очисти је од поганштине и пексимисти, сачувај нас и укрепи у власти вери, у вољи твојој!
И опет ти се молим, наше јарко сунашце, наше царско чедашце, наш огњени, светли и бели краљу, наша надеждо и поносе, наша моћи и узданице, наше добро и срећо, наш животе и доброто, наше миље и ковиље. А ја ти ево, све што имам дајем и даћу ти, са браћом, родом и свим Србима браћом ришћанима; помози нам, спаси нас, избави нас, јави се међу нама, подигни твоје земље и градове, твоје цркве и школе, твоје монастире и светиње! Све ти је затрвено, све утамањено, све упропашћено! Изчисти између нас и последњег поганика, и одпадника твога, свети краљу, и злог арнаутина, круно наша, и бесног спахију, свете наш, и погану војску, сунце наше и највећу поган на свету, оџе и дервише, моћна сило, и царе им погане са две оштре змије, драги спасу, и све што је њихно погано псеће и неверничко!''
Нас је истина неко време задржала ова никад нечувена и оваква дивна и сладка молитва, при којој је наш рођени брат, из ''мниме старе'' Србије по братско блгарским и блгарско-турским новинама, извадио своју убогу и ојађену кесицу; па свесрдо сву изручио на ћивот светога свог краља. Колико је у њој било незнамо, но знамо то: да је искао мало хлеба од братства, недадоше му, па и онако гладан и уморан оде весео: да опет метне врат у тежак и чемеран јарам поганички.
Ех, наши монастири и наше задужбине! кад ником ни тврда и окорела хљебца недате!? Ово нас још више расрди, ободосмо нашег малог умореног и сусталог коња; те, по највећој киши и лапавици, одосмо даље , преко Ђакова ''високе планине'' на којој се бељаше снег у почетку Септембра.