ПРЕДГОВОР
У СЛАВУ СТАРОДРЕВНОГ ХИЛАНДАРА
Поводом књиги проф. др Бориславе Лилић
Оданост срба нишављана вери и традицији
Професорка др Борислава Лилић својом најновијом -можемо одмах да кажемо -дивном књигом- приредила нам је пријатно изненађење: изнела је на видело дана животворне примере из национално-културне прошлости свога завичаја, као дела историјске баштине српског народа, и предочила нам је, на конкретним историјским подацима, духовне вредности и моралне одлике својих земљака Пироћанаца и Нишављана кроз деценије неколико векова народног живота.
Њена књига је својеврсна историја српског народа у тим крајевима Југоисточне Србије: у девет прилога из којих се састоји њена књига, уствари у девет медаљона верско-црквеног и национално-политичког садржаја, дат је пресек о земљи и људима, који су у најтежим данима доминације Турског царства, очували своју веру и народност, своју историјску традицију и народне (веома оригиналне) обичаје, свежину свог завичајног фолклора и изворну оригиналност народног говора и начина мишљења. Већ из наслова види се садржај али и симболика, пракса али животни смисао, онога што се дешавало, вековима, у ширем друштвеном и, посебно, духовном и културном животу становништва Понишавља, а нарочито у Пироту и околини.
У верско-црквеном погледу: култ Светога Саве (и Симеона-Немање), адорација богохранимог Хиландара, дух свештеног позива и монаштва од славонског епископа Кирила Живковића (Пироћанца) до генерација питомаца Призренске Богословије, одржавање стародревних метоха Немањићких царских лаври (Студеница, Дечани, Хиландар), преписка са српским митрополитом Михаилом за очување православља и српске народности, завештења и задужбинарства старих Пироћанаца и Понишављана, као и многих примера страдања за „своју веру” и слободу, све то нашло је места у књизи професорке др Бориславе Лилић.
Улажући огроман труд и стручност своје професије историчара-научника, она је ову своју књигу -то ваља посебно истакнути- посветила прослави - 800.годишњици манастира Хиландара. У јубиларној годишњици наше најстарије, и најславније, „царске" лавре -манастира Хиландара, Госпођа Борислава Лилић се, бесумње, на најбољи и најузвшиенији начин, одужила слави и величини ове српске стародревне
7
светиње. Свакако и у духу поштовања вере и традиције својих предака – „богобојажљивих" Пироћанаца и својих земљака, у ширем смислу и целог српског народа посебно у Старој Србији, чију је прошлост и цивилизацијска остварења проучавала више од четврт века свога бављења историјском науком. Као носилац високог одликовања Ордена Светога Саве, као једне од ретких жена, она се овом својом велелепно уређеном, и зналачки писаном књигом, уврстила у ред научника -ктитора који су проучавали, и проучавају, смерно и усрдно, историју Српске православне цркве. Књигу Проф. др Бориславе Лилић удостојио је својим благославом Његово Преосвештенство владика Нишки Господин Иринеј.
Ова књига заслужује и највећу пажњу наше јавности, наше културе и историјске науке.
На Ваведење Пресвете Богородице
У Београду, 1998.
Академик Владимир Стојанчевић