 |
Настава модерне историје Југоисточне Европе. Додатни наставни материјали
ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА 3 Балкански ратови
Уредници: Валериј Колев и Кристина Кулури Превод са енглеског: Хелена Козул Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Balkan Wars, Thessaloniki 2005
Издавачи: Просветни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у Југоисточној Eвропи, Солун 2005
Scans in .pdf format (4.2 Mb) |
Прво поглавље: Економије и друштва
Табела 1: Пораст балканског становништва, 1878-1912
Сл. 1. Монастир / Битољ
Табела 2: Становништво у градовима и престоницама балканских националних држава, 1860-1910.
Сл. 2. Жене у Касторији, с почетка XX века
Табела 3: Процена броја становника у европским покрајинама Османског царства за 1911. годину
Сл. 3. Свакодневни живот на улицама и пијацама, Солун
Сл. 4. Пијаца оваца у Цариграду
Табела 4: Етничка подела становника Цариграда, 1897.
Сл. 5. Пастири у Епиру, 1912.
Табела 5: Прекоморске миграције из балканских националних држава, 1867-1915
1. Грчки досељеник у САД Стив Хаџис прича о свом животу
Табела 6: Буџети балканских држава, 1898-1912
Табела 7: Структура државних трошкова по глави становника у 1911.
2. Пољопривреда у османској Македонији, прва деценија XX века
Сл. 6. Предионица браће Сајас у Солуну
Табела 8а: Балкански извоз, 1901-1911
Табела 8б: Балкански увоз, 1901-1911
Сл. 7. Превозна средства у Албанији почетком XX века
Табела 9: Балканске железничке пруге у употреби, 1862-1912
3. Анализа бугарских железница начелника генералштаба бугарске војске
Табела 10. Телеграфи 1910. године
Сл. 8. Вила Алатини у Солуну, 1913.
Сл. 9. Час историје у женској гимназији, Атина 1911.
4. Јеврејски дечак описује своје школовање у Солуну
Табела 11: Неписменост почетком XX века
Табела 12: Основне школе и ученици (крајем XIX и почетком XX века)
Сл. 10. Јеврејске жене плешу, Солун
Сл. 11. Ткаље, Авдела 1907 - први балкански филм
Мапа 1: Националне аспирације балканских земаља
Сл. 12. Румунска карикатура, 1913.
Табела 13: Супарничке статистике о Македонији
1. Очекивања српског војника
2. Идеологија жртве, румунски војник
3. Турци и османизам
4. Осећања сељака хришћана према Младотурцима у османској Македонији
Сл. 13. Комите у области Касторија, почетак XX века
5. Идеја о балканском савезу Ивана Вазова, бугарског песника
6. Балкански савез према Српској социјалдемократској партији (А. Из говора лидера Српске социјалдемократске партије Димитрија Туцовића на антиратним демонстрацијама 1912.; Б. Из говора члана Социјалдемократске партије Д. Лапчевића у Народној скупштини 7. (20) октобра 1912.)
7. Извештај Централног комитета Бугарске лабуристичко-социјал-демократске партије (лево крило) ИСБ-у, 1912.
8. Извештај Социјалистичке федерације Солуна послат ИСБ-у, 1912.
Табела 14. Људски ресурси за време балканских ратова 1912-1913
9. Новине владајуће партије у Бугарској о српско-бугарском сукобу око Македоније 1913.
Сл. 14. Албанија брани Скадар и Јањину од мајмуна-Црне Горе, тигра-Грчке и змије-Србије
Сл. 15. Румунија под теретом мандата европске цивилизације
10. Тумачење румунских интереса од стране професионалног историчара непосредно после балканских ратова
11. Приказ „источног питања“ једног француског историчара, 1898. (А. Исламизам против хришћанства; Б. Османско царство и балкански народи; В. Европски концепт)
Сл. 16. Дивно страшило за птице, карикатура Е. Муановића (Београд, 1912)
Сл. 17. Крава музара (османска карикатура, 1909)
12. Улога великих сила, према опису македонског револуционара из Велеса
13. Циркуларно писмо руског министра спољних послова Сазонова руским дипломатским представницима у иностранству, 18. октобар 1912.
14. „Добри монарх“
15. Чланак у румунским новинама, 16. јун 1913. - дан бугарског напада на Србију
16. Одломак из књиге једног румунског политичара
17. Подела ратног плена
Сл. 18. Европа и бесна деца (румунска карикатура)
18. Неочекивање рата у Османском царству
19. Саопштење Ђорђа I, краља Грчке, о објави рата Османском царству, 5. октобра 1912.
20. Манифест бугарског цара Фердинанда о објави рата Османском царству, 5. октобра 1912.
Сл. 19. Путовање из задовољства (османска карикатура, 5. октобар 1912)
21. Проглас команданта Источне турске армије Абдулах-паше војницима, 8. октобар 1912.
Сл. 20. Балкан против тиранина, 5. октобар 1912. (грчка литографија)
22. Очекивање рата у Србији, 8. октобар 1912.
23. Један Бугарин описује народно расположење пред рат
24. Одломци из двеју новина издаваних на албанском језику у иностранству који износе два различита става о Првом балканском рату (А. Из новина издатих у Бостону; Б. Из новина издатих у Софији)
Сл. 21. Испраћај - у Софији и у Цариграду
25. Делови из споразума о савезу између Краљевине Грчке и Краљевине Србије, потписаног 19. маја (1. јуна) 1913.
Сл. 22. Црногорци се радују објави рата, 1912.
26. Прокламација црногорског краља Николе, 27. јула 1913.
27. Прокламација грчког краља Константина, 21. јуна 1913.
28. Новинско и јавно мњење у Румунији пред румунску инвазију Бугарске у Другом балканском рату (А. Хоћемо рат; Б. Огромна маса света)
Сл. 23. Хора - румунски војници играју традиционално румунско коло на путу за Бугарску
29. Чланак у румунским новинама којим се желе објаснити разлози и циљеви румунског напада на Бугарску
30. Изјава бугарског премијера Ст. Данева о румунској инвазији Бугарске
Треће поглавље: Друштва у рату
Сл. 24. Бугарска војска
1. Опис победе српске војске код Куманова
Сл. 25. Последњи поздрав (Кумановска битка)
2. Грчка војска заузима Солун
Сл. 26. Престолонаследник Грчке улази у Солун
Сл. 27. Бугарски цар Фердинанд на рушевинама тврђаве у Кавали
Сл. 28. Грчко-бугарско „братство“, румунска карикатура
3. Српски војник помаже турској деци
Сл. 29. Турска деца поздрављају српске војнике, 1912.
4. Риза Нур објашњава узроке османског пораза
5. Мајор Милован Гавриловић описује како је заробио Шукри-пашу
6. Извештај француског војног аташеа у Софији о томе како је тврђаву у Једрену освојила бугарска војска
7. Једрене је пало! - чланак у румунским новинама
Сл. 30. Намирење турско-бугарског сукоба, румунска карикатура 1913.
8. Од планине Старац до Битоља: Дневник једног обвезника Дунавске санитетске колоне (Кумановска битка), који илуструје ситуацију у српској војсци
9. Патње коња, по причи турског поручника
Сл. 31. Транспорт рањених војника из солунске луке
10. Стање бугарске војске у Тракији, опис једног Француза
Сл. 32. Чешки лекар др Јан Левит у кругу болнице Српских сестара
11. Хрватски лекар износи своја осећања после посете бојишту код реке Марице
12. Изет-Фуад-паша описује оскудицу у хлебу у турској војсци
13. Одломци из сећања румунског војника
Сл. 33. Грчки логор код Ксантија
14. Одломци из дневника Василиса Сурапаса, грчког добровољца
15. Морал у бугарској војсци, анализа бугарског начелника генералштаба много година после рата
16. Из сећања румунског официра о преласку понтонског моста на Дунаву код Корабије
17. Сусрет турских и црногорских војника у Скадру после предаје града
18. Писмо Ипократа Папавасилијуа својој жени Александри
19. Карнегијева фондација за међунардни мир коментарише „паралелне“ губитке после спаљивања села и егзодуса људи
Сл. 34. Рушевине Сера
20. Борба муслимана, октобар 1912.
21. Бугарска егзархија покушава да преобрати бугарске муслимане у хришћане
Сл. 35. Бугарски конвој Црвеног крста
22. Званична осуда насилничког поступања бугарског генералштаба
23. Разарања узрокована ратом у селима око Скадра и агонија становништва које покушава да нађе „оправдање“ за своју патњу - приказ Мери Едит Дарам
Сл. 36. Гладна сиротиња опседа башту италијанског конзулата, Скадар
Сл. 37. Бугари деле хлеб изгладнелим становницима Једрена
24. Опис Београда једног хрватског дописника
25. Опис Цариграда једног француског новинара (А. У новембру 1912.; Б. У марту 1913.)
Сл. 38. Дељење помоћи породицама војника мобилисаних у румунско-бугарском рату, 1913.
26. Ситуација у Скадру за време опсаде града, према опису италијанског новинара
Сл. 39. На Цетињу - жене, деца и рањени војници
27. Српска жена
28. Гркиња, припадница више класе, нуди своје услуге болничарке и говори и својим искуствима
Сл. 40. Српкиње вежбају гађање из пушке, 1912.
Сл. 41. Болничарке са пацијентима, 1913.
Сл. 42. Туркиње нуде своје услуге болничарки у Цариграду, 1912.
29. Инцидент између бугарских грађана и наоружаних румунских војника у бугарској кафани, по причи румунског официра
30. Турци и Јевреји у Београду за време Првог балканског рата
31. Деца се играју рата у Београду
Сл. 43. Деца се играју рата у Врању, Србија
Сл. 44. Деца као болничари у Подгорици
Сл. 45. Српски женски одбор Црвеног крста у Њујорку, организован ради прикупљања помоћи за рањенике
32. Акције за прикуп љање новца за „јужнословенску браћу“ у Хрватској
Сл. 46. Кипарски добровољац у балканским ратовима
33. Добровољци и новчана помоћ са Кипра
34. Бугарски млекаџија у Цариграду
Сл. 47. Реклама за млеко у Грчкој
Четврто поглавље: Фронтови и посматрачи
IVа. Балканске покрајине Османског царства
1. Одлуке о ставу Албаније у случају балканског рата, 14. октобар 1912.
2. Херберт Адам Гибонс о скадарском отпору
Сл. 48. Пре напуштања Скадра: црногорска мајка са сином на гробу свог мужа и његовог оца
3. Телеграм председника албанске привремене владе министрима спољних послова Црне Горе, Србије, Бугарске и Грчке, 29. новембра 1912.
Сл. 49. Албански устаници из Мирдите спремни да пођу у рат против турске војске, 1912. (пре Балканског рата)
4. Званична порука аустроугарског конзула послата министарству спољних послова Аустроугарског царства, Валона, 30. новембра 1912.
5. Опасности разграничења Албаније по светски мир - француско виђење
6. Меморандум групе македонских интелектуалаца који живе у Санкт Петербургу, од јуна 1913, упућено „владама и друштвима савезничких балканских држава“
Сл. 50. Грчки и српски дипломати и војни представници на Кајмакчалану расправљају о утврђивању граница после поделе Македоније
7. Француски новинар о идеји аутономије Македоније, август 1912.
IVб. Балканске територије Аустроугарске
8. Одломци из књиге „Рат на Балкану 1912-1913“, објављене 1914. у Љубљани, Словенија
9. Словеначко виђење ситуације у Македонији
10. „Обзор“, загребачки дневни лист, 10. октобар 1912.
Сл. 51. Хрватска карикатура
11. Покрајинска хабзбуршка власт уводи посебне мере у Босни и Херцеговини
12. Ограничавање добровољачког покрета у Босни и Херцеговини
13. Српски добровољци у Босни и Херцеговини
Табела 15: Подручје и популација балканских држава пре и после рата
Мапе 2 и 3: Територијалне промене на Балкану. Лондонски и Букурештански мировни споразум
1. Finis Turquiae? (Да ли је Турска готова) - коментар француског новинара, фебруара 1913.
2. Одломак из чланка у бугарским новинама, 26. јул 1913.
3. Из говора Јована Скерлића, писца и народног посланика у Народној скупштини Србије 18. октобра 1913.
Сл. 52. Ослобођење поробљене Грчке (грчка литографија)
Сл. 53. Букурештанска мировна конференција - румунска карикатура
4. Последице балканских ратова по Румунију виђене очима румунског историчара Константина Киритескуа
Сл. 54. Заставе великих сила на скадарској тврђави, мај 1913.
Сл. 55. Српска војска у Битољу
5. Мартулковљево сећање о првом сусрету српске војске и грађана његовог родног града Велеса, у јесен 1912.
Сл. 56. Промена имена градова: Ускуб у Скопље
6. Српски краљ Петар обећава једнака права свим народима различитог етничког порекла који живе на територијама припојеним Србији
7. Чланак у румунским новинама о реакцијама народа управо припојене јужне Добруџе као резултат Другог балканског рата
8. Бугарски национални интереси
Vб. Социјално-економски резултати
Табела 16: Губици у балканским ратовима
Сл. 57. Величање Балканског рата - румунска карикатура
9. Губици српске војске у балканским ратовима
10. Први светски рат: другачији рат
11. Нова Србија - резултати пописа становништва
Сл. 58. и сл. 59. Избеглице
12. Број и смештај избеглица у Бугарској, према извештају премијера В. Радославова на 17. седници Народне скупштине
13. Муслиманске избеглице у Солуну
Табела 17: Балкански досељеници у Турску
14. Економске последице по Солун, према опису Социјалистичке федерације Солуна, 1913.
15. Из читанке за пети разред основне школе, 1914.
Сл. 60. Насловна страна читанке за пети разред основне школе
16. Критички коментар на грчке уџбенике, из извештаја педагога и поборника народног језика, Д. Глиноса, написан 1926.
17. Радикализација националних осећања у Бугарској, после поезије Ивана Вазова
18. Одломак из сећања Михаила Маџарова, бугарског политичара из Народне партије у ком он говори о свом болу због синовљеве смрти
19. Коментар Антуна Густава Матоша, познатог хрватског писца, у ком он говори о свом болу због изгубљених српских пријатеља
20. Резултати ратова виђени од стране Међународне комисије за истраживање узрока и начина ратовања у балканским ратовима
21. Област Килкис после балканских ратова (A. Осећања Турчина Ибош-аге; Б. Сусрет с једним Бугарином)
22. „Страх“ - роман Некатија Кумалија о наслеђу балканских ратова
Мапа 4: Југоисточна Европа после балканских ратова