ИЗПОЛЗУВАНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
I. Извори
Acta et diplomats res Albaniae mediae aetatis illustrantia, II, ed. L. Thalloczy, C. Jirecek, M. Šufflay, Vindobonae. 1918.
Actes de Chilandar, Première partie; Actes grecs, éd. L. Petit, BBp, Приложение к 17 тому, 1911.
Actes d’Esphigmenou. Textes, édition diplomatique par J, Lefort. Paris, 1973. Actes de Kutlumus; éd. P. Lemerie, Paris, 1945.
Actes de Lavra, III, ed. P. Lemerie, A. Guillou, N. Svoronos. D. Papachryssanthou, Paris, 1979.
Actes de Lavra, IV, Etudes historiques, actesi serbes, compléments et index par P. Lemerie, A. Guillou, N. Svoronos, D. Papachryssanthou, S. Ćircović, Paris, 1982.
Actes de Pantocrator, éd. L. Petit, BBp, Приложение к 10 тому, 1907, № 2
Actes de Saint-Panthéléèmon. éd. P. Lemeple, G. Dragon, S. Circovic, Paris, 1982.
Actes de Zographou, éd. W. Regel, E. Kurtz, B. Koradlev. — BBp, Приложение к 10 тому, 1907, № 1.
Балабанов, К. Новооткривени портрети краља Марка и краља Вукашина у Марковом манастиру. — Зограф, I, 1966.
Балабанов, К. Новооткривени портрети на кралот Марко и кралот Волкашин во Марковиот манастир. — В: Културно наследство, III, Скопје, 1967.
Bogdan, J. Ein Beitrag zur Bulgarischen und Serbischen Geschichtschreibung. — Archiv für Slav. Phillogie, III—IV, 1980.
Богдановић, Д. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд, 1978.
Gregoras, N. Byzantina Historia, I—III, ed. L. Schopenus, Bonnae, 1829—1850.
Гръцки извори за българската история. Т. XXII, С., 1980.
Гръцки извори за българската история. Т. XXV, С., 1983.
Guillou, A. Les Archives de Saint-Jean-Prodrome sur le mont Ménécée, Paris, 1955.
Даничић, Ђ. Животи краљева и архиепископа српских. Загреб, 1866, (= Variorum Peprints, London, 1972).
Darrouzes, J. Ekthesis nea. Manuel des pittakia du XIV-е siècle. — REB, 27, 1969.
Darrouzes, J. Régestes des actes du Patriarchat de Constantinople, I. Les actes des partriarches, F. V. Les Régestes de 1310 a 1376, Paris, 1977.
Дероко, А. Средњевековни градови у Србији, Црној гори и Македонији, Београд, 1950.
Димитријевић, С. Нова серија нових врста српског средњовековног новца.—Старинар, XV—XVI, 1964.
196
Димитријевић, С. Динар цара Константина Дејановића. — Нумизматичар, 2, 1979.
Dölger F., Wirth. P. Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches, V, Munchen, 1965.
Дуйчев, И. Из старата българска книжнина, Т. II, С., 1944.
Живкова, Л. Четвероевангелието на цар Иван-Александър. С., 1980.
Zacharia von Lingenthal К. Е. Prooemion zu Chrysobullen von D. Cydones. — Sitzungberichte der Kon. preuss. Akademie des Wiss, zu Berlin, II, 1888.
Иванов, Й. Българите в Македония. Издирвания и документи за тяхното потекло, език и народност. С., 1915.
Иванов, Й. Български старини из Македония, С., 1970.
Ивановић, М. Натпис младог краља Марка са цркве Св. Недеље у Призрену. — Зограф, 2, 1967.
Ильинский, Г. Запись в Лесновском Паренесисе Ефрема Сирина 1353 г. — Сп. на БАН, 55, 1933.
Ioannis Cantacuzeni imperatoris historiarum libri IV, cura L. Schopeni, I—III, Bonnae, 1828—1832.
Khitrovo, S. F. Itinéraires russes en Orient, Geneva, 1899.
Каждан, А. П. Два поздневизантийских акта из собрания П. И. Севастьанова. — ВВр, 2, 1949.
Константин из Островици. Записки яничаря. М., 1978.
Кодов, X. Опис на славянските ръкописи в библиеотеката на БАН. С., 1969.
Krekić, В. Dubrovnik (Raguse) et le Levant au Moyen âge, Paris, 1960.
Chronica Ragisina Junii Resti, Zagreb, 1893.
Cronici turceşti privind ţarile Române, I, ed. M. Guboglu şi M. Mehmed, Bucureşti, 1966.
Laonici Chalcocandilae historiarum demonstrations, I, ed. E. Darkò, Budapestini, 1922.
Laurent, V. Un acte grec inédit du despote serbe Constantin Dragas. — REB, 5, 1947.
Lascaris, M. Actes serbes de Vatopedi. — ВSI, VI, 1935—1936.
Lascaris, M. Deux „chrysobulles” serbes pour Lavra. — Хиландарски зборник, I, Београд, 1966.
Lemerle, P., Soloviev, A. Trois chartes de souverains serbes, conservées au monastere de Kutlumus (Mont Athos). — SK, X I, 1940.
Ljubić, S. Listine o odnošajih izmedu južnega slovenstva i Mletačke republike. Zagreb, IV, 1874.
Ljubić, S. Opis jugoslovenskih novaca. Zagreb, 1875.
Македония. Сборник от документи и материали. С., 1979.
Манојловић, Љ. Илустровани календар во Марковом манастиру. — ЗЛУ, 9, 1973.
Матије Властара Синтагмат. Словенски превод времена Душанова. Изд. Ст. Новаковић, Београд, 1907.
Mayendorff, J. Projets de concile oecumenique en 1367. Un dialogue inéedit entre Jean Cantacuzène et le légat Paul. — DOP, 14, 1960.
Мехмед Нешри. Огледало на света. История на османския двор. Съставителство и превод от османотурски език, Мария Калицин. С., 1984.
Mercati, G. Notizie di Procoro e Demetrio Cydone, Studi е Testi, 56, Roma, 1931.
Milkosich, F., Müller, J. Acta Patriarchatus Constantinopolitani (1340— 1402), I, Vindobonnae, 1876.
Милюков, П. H. Християнския древности Западной Македонии. — ИРАИК, IV, I, 1899.
Monumenta Ragusina, Libti Reformationum, III—IV. Zagrabiae, 1888—1896.
Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, ed. Fr. Miklosich, Viennae, 1858 (Reprint Graz, 1964).
Мошин, В. Акти из светогорских архива. — Споменик САН, 91, 1939.
Мошин, В., Славела, JI., Илиееска, К. Грамотата на Вук Бранковик. — В: Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија, Т. I, Скопије, 1975.
197
Мушмов, Н. Античните монети на Балканския полуостров и монетите на българските царе. С., 1912.
Новаковић, С. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354 г. Београд, 1898.
Новаковић, С. Законски споменици српских држава средњег века. Београд, 1912.
Ношпал-Никуљска, Н. За ктиторската композиција и натписот во Марковиот манастир — с. Сушица, Скопско. — ГИНИ, XV, 2, 1971.
Ношпал-Никуљска, Н. Прилог за манастират Св. Андреј на р. Треска на брегот на езерото Матка. — В: Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија. Т. I, Скопије, 1975.
Окуньев, Я. JI. Грађа за историји српске уметности: 2. Црква Св. Богородица-Матеич. — ГСНД, 7—8, 1930.
Орбин, М. Краљевство словена. Београд, 1968.
Паисий Хилендарски. Славянобългарска история. Под редакцията на П. Динеков. С., 1984.
Петковић, В. Натписи и записи. — Старинар, II, 1923.
Politis, L. Griechischen Handschriften der Serbischen Kaiserin Elisabeth, — BSI, 2, 1930.
Pseudo-Kodinos. Traité des offices. Ed. J. Verpaux, Paris, 1966.
Радојичић, Ђ. Сп. Листина манастира Петре од октобра 1395 г. као извор за хронологију битке на Ровинама. — Богословље, 2, 1927.
Расолкоска-Николовска, 3. Црквата „Св. Ѓеорги” во Горен Козјак во светлината на новите изпитувања. — В: Симпозиум 1100 г. од смртта на Кирил Солунски, Т. I, Скопије, 1970.
Сакъзов, И. Новооткрити документи от края на XIV век за българи от Македония, продавани като роби. — МПр., 2—3, 1932.
Saria, В. Iz numizmatičke zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, IV. Kičevska ostava. Prilog staro-srpskoj numizmatici. — Старинар, 3, 1924—1926.
Синдик, Д. Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла. — Miscellanea, VI, 1978.
Словенски ракописи во Македонија, Т. I, Скопије, 1971.
Schreiner, P. La Chronique brève de 1352. Texte, traduction et commentaire. Troisième partie: de 1342 à 1348. — OChP, XXXI, 2, 1965.
Schreiner, P. Die Byzantinischen Kleinchroniken, I, Einleitung und Text, Wien, 1975.
Соловјев, А. Одабрани споменици српског права од XII до краја, XV века. Београд, 1926.
Соловјев, А. Повеље цара Уроша у Хиландарском архиву. — Богословље, 2, 1927.
Соловјев, А. Повеля крља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. — ПКЈИФ, 7, 1927.
Соловјев, А., Мошин, В. Грчке повеље српских владара. Београд, 1936 (Variorum Reprints, London, 1980).
Спиридон Йеросхимонах. История во кратце о болгарском народе словенском. Изд. В. Златарски, С., 1902.
Sphrantzes, G. Memorii (1401—1472). În anexă Pseudo-Phrantzes: Macarie Melisenos Cronica (1258—1481). Ed. V. Grecu, Bucureşti, 1966.
Станчев, Кр., Джурова, А. Археографски бележки от Националната библиотека в Атина. — Старобългарска литература, IX, 1981.
Старе српске биографије XV и XVII века. Цамблак, Константин, Паисије. Превео Л. Мирковић, Београд, 1936.
Стојановић, Љ. Стари српски записи и натписи. Т. I, Београд, 1902, (Фототипно изд. Београд, 1982).
Стојановић, Љ. Стари српски родослови и летописи. Београд — Сремски. Карловци, 1927.
198
Суботић, Г., Кисас, С. Надгробни натпис сестре деспота Јована Углеше на Маникејској гори. — ЗРВИ, 16, 1975.
Thalloczy, L., Jireček, C. Zwei Urkunden aus Nordalbanien. — Archiv für Slav. Philologie, 21, 1899.
Tinnenfeld, F. Proomion zu Kaiserurkunden, verfaßt von Dem. Kydones. — BSL, XLIV, 2, 1983.
Тричковић, P. Српска црква средином XVII века. — Глас САНУ, СССХХ, Од. ист. наука, књ. 2, 1980.
Флоринский, Т. Памятники законодательной деятелности Душана, царя сербов и греков. Киев, 1888.
Heuzey, L. Jugement synodale en faveur du couvent de la Panaghia des Grandes-Portes. — REG, 32, 1919.
Hopf, C. Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues. Berlin, 1873.
Цонев, Б. Опис на ръкописите и старопечатните книги на Народната библиотека в София, Т. I, C., 1910.
Ягић, В. Константин Филозоф и његов живот Стефана Лазаревића, деспота српског. — Гласник СУД, 42, 1875.
II. Литература
Ангелов, Д. Аграрните отношения в Северна и Централна Македония през XIV век. С., 1958.
Ангелов, Д. По въпроса за населението в Македония през средновековната епоха. — Изкуство, 4—5, 1962.
Ангелов, Д. История на Византия, Т. III, C., 1972.
Ангелов, Д. Средновековният Велбъдж (VII—XIV в). — В: Кюстендил и Кюстендилско. С., 1973.
Ангелов, П. Сведения на Псевдо-Сфранцес за българската история, — Векове, 3, 1976.
Ангелов, П. Грамотите на Стефан Душан за манастира „Св. Никола Мрачки” и българо-сръбските отношения. — ИПp., 1, 1979.
Ангелов, П. Названията „България” и „българи” в титулатурата на сръбските крале от XIV век. — Векове, 2, 1979.
Ангелов, П. Демографският облик на град Охрид през XIII—XIV век. — Векове, 5, 1981.
Ангелов, П. Българо-сръбските политически отношения при царуването на Иван-Александър (1331—1371 г.) и Стефан Душан (1331—1355 г.). — Год. на СУ ИФ, т. 72, 1978, С., 1982.
Ангелов, П. Българи и сърби в борбата срещу османските нашественици. — В: България и Балканите (681—1981). С., 1982.
Ангелов, П. Югозападните български земи и политиката на цар Иван-Александър. — Векове, 4, 1983.
Asdracha, С. Les Rhodopes au XIV-e siècle. Histoire administrative et prosopographie. — REB, 34, 1976.
Barker, J. Manuel II Palaeologus. A Study in Late Byzantine Statemanship. New Jersey, 1969.
Bartusis, M. C. Chrelja and Momčilo: Occasional Servants of Byzantium in XIV-th Century Macedonia. — ВSI, XLI, 2, 1980.
Beldiceanu-Steinherr I. La conquête d’Adrinople par les Turcs et la valeur des chroniques ottomanes. — TM, I, 1965.
199
Binon, S. Les origines legendaires de Xeropotamou et de Saint Paul de l’Athos, Louvain, 1942.
Битракова-Грозданова, В. Прилог кон Охридската ковница од XIV век. — Историја, 1, 1971.
Благојевић, М. Земљорадња у средњовековној Србији. Београд, 1973.
Благојевић, М. Сувладарство у срапским земљама после смрти цара Уроша. — ЗРВИ, 21, 1982.
Богдановић, Д. Измирење српске и византијске цркве. — В: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971. Београд, 1975.
Богдановић, Д., Ћурић, В., Медаковић, Д. Хиландар, Београд, 1978.
Божилов, И. България при Асеневци. — ИПр., 2, 1980.
Божилов, И. Родословието на цар Иван-Александър. — ИПр., 3—4, 1981.
Божилов, И. Фамилията на Асеневци (1186—1460). Генеалогия и просопография. С., 1985.
Болутов. Д. Български исторически паметници на Атон, С., 1961.
Бојаник-Лукач, Д. Како турците го превзеле Скопије (1391 г.) — Зб. музеја на град Скопије, 11 — 12, 1965—1966.
Vacalopoulos, A. History of Macedonia (1354—1833). Thessaloniki, 1973.
Verpaux, J. Les oikeioi. Notes d’histoire institutionnelle et sociale. — REB, 23, 1965.
Gelzer, H. Der Patriarchat von Achrida. Leipzig, 1902.
Грачев, В. П. Сербская государственность в X—XIV вв. Критика теории „жупной организации”. М., 1972.
Grozdanov. Tsv. Wolkashin, Uglhescha, Marco and the Ohrid Archbischopric. — Macedonian Review, 2, 1975.
Грозданов, Ц. Охридското зидно сликарство од XIV век, Охрид, 1980.
Грозданов, Ц. Охрид и Охридската архиепископија во XIV век. — Историja, I, 1980.
Грозданов, Ц., Ђорнаков, Д. Историјски портрети у Полошком (I). — Зоград, 14, 1983.
Грујић, P. Коjи је српски деспот умро као великосхимник Јован Каливит? — ГСНД, 15, 1932.
Guilland, R. Essai sur Nic. Gregoras. L’homme et Toeuvre. Paris, 1926.
Гюзелев, В. Chronicon Mesembriae. Бележки върху историята на българското Черноморие в периода 1366—1448 г. — ГСУИФ, т. 66, кн. 3, 1972—1973, С., 1975.
Гюзелев, В. Българската средновековна държава (VII—XIV в.). — ИПр. 3—4, 1981.
Гюзелев, В. Училища, скриптории, библиотеки и знания в България (XIII—XIV век). С., 1985.
Dennis, G. The Reign of Manuel II Palaeologus in Thessalonika (1382—1387). Rome, 1960.
Dennis, G. The Second Turkish Capture of Thessalonica — 1391, 1394 or 1430? BL, 57, 1964.
Джагацпанян, Е. Д. Еще раз о турецком завоевании Фессалоники. — ВВp., 42, 1981.
Димитријевић, С. Новац града Смедереза. — В: Ослобођење градова у Србији од турака 1862—1867 год. Београд, 1970.
Димитријевић, С. Новац кнеза Лазара у односу на новац других обласних господара. — В: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971 г. Београд, 1975.
Динић, М. Душанова царска титла у очима савременика. — В: Зборник у част шесте стогодишњице законика цара Душана. Т. I, Београд, 1951.
Динић, М. За хронологију Душанових освајања византиских градова. — ЗРВИ, 4, 1956.
Динић, М. Област Бранковића. — ПКJИФ, 26, 1960.
200
Динић, М. Реља Охмучевић — историја и предање. — ЗРВИ, 9, 1966.
Dölger, F. Die Mühle von Chantax. — In: Fr. Dölger, Byzantinische Diplomatik, Ettal, 1956.
Дуйчев, И. Рилският светец и неговата обител. С., 1947.
Дуйчев, И. Мелник през средновековието. — В: Ив. Дуйчев, Българско средновековие. Проучвания върху политическата и културната история на средновековна България. С., 1972.
Дуйчев, И. От Черномен до Косово поле. Към историята на турското завоевание в Тракия през последните десетилетия на XIV век. — В: Българско средновековие. С., 1972.
Dujčev, Iv. Traits de polémique dans la peinture murale de Zemen. — ЗЛУ, 8, 1972.
Dujčev, Iv. Rapports littéraires entre les Byzantins, les Bulgares et les Serbes aux XlV-e et XV-e siècles. — В: Моравска школа и њено доба. Београд, 1972.
Ducellier, At. La façade maritime de l’Albanie au Moyen age. Durazzo et Valona du XI-е au XV-e siecle, Thessaloniki, 1981.
Ђурић, В. Три догаћаја у српској држави XIV века и њихов одјек у сликарству. — ЗЛУ, 4, 1968.
Ђурић, В. Радионица митрополита Јована Зографа. — Зограф, 3, 1969.
Ђурић, В. Мали град — Св. Атанасије у Костуру-Борије. — Зограф, 6, 1975.
Ђурић, В. Византијске фреске у Југославији. Београд, 1980.
Ђурић, Ив. Световни достојанственици у „Ектесис неа”. — ЗРВИ, 18, 1978.
Ђурић, Ив. Поменик светогорског протата с краја XIV века.— ЗРВИ, 20, 1981.
Ђурић, Ив. Евдокија Комнина и њен муж Константин Драгаш.— ЗРВИ, 22, 1983.
Ђурић, Ив. Сумрак Византије. Време Јована VIII Палеолога (1392—1448). Београд, 1984.
Ђорђевић, Ив. Сликарство XIV века у цркви Св. Спаса у село Кучевишту. — ЗЛУ, 17, 1981.
Живојновић, М. Светогорске келије и пиргови у Средњем веку. Београд, 1972.
Zakythinos, D. Etats-Sociétés-Cultures. En guise d’introduction. — In: Art et Société à Byzance sous les Paléologues, Venise, 1971 (=D. Zakythinos, Byzance: Etat, Société, Economie, London, Variorum Reprints, 1973).
Иванов, Й. Северна Македония. Исторически издирвания. С., 1906.
Иванов, Й. Старински църкви в Югозападна България. — ИБАД, III, 1912—1913.
Иванов, Й. Свети Иван Рилски и неговият манастир. С., 1917.
Иванова, В. Оряховският манастир и неговите грамоти. — ИИДвСофия, 11—12, 1931.
Inaldžik, Н. Od Stefana Dušana do Osmanskog carstva. — Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom, 3—4, 1952—1953.
Inalcik, H. Les régions de Kruje et de la Dibra autour 1467 d’après les documents ottomans. — In: Deuxième conf. des Etudes Albanologiques, I, Tirana, 1969.
Иречек, К. История на българите. С поправки и добавки от самия автор. С., 1978.
Јиречек, К. Српски цар Урош, краљ Вукашин и дубровчани. — В: Зборник К. Јиречека. Т. Београд, 1959.
Јиречек, К. Историја срба, Т. I. Политичка историја до 1537 г.; Т. II. Културна историја. Београд, 1978.
История на България, Т. III. Втора българска държава. С., 1982.
Историја народа Југославије. Т. I, Београд, 1953.
Историја српског народа. Т. I. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Београд, 1981.
Историја српског народа. II. Доба борби за очувавье и обнову државе (1371—1537). Београд, 1982.
201
Историја Црне горе, II-1. Црна гора у доба Неманића. Титоград, 1970.
Историја Црне горе, II-2. Црна гора у доба обласних господара. Титоград 1970.
Иширков, А. Принос към етнографията на македонските славяни. Отговор на пррф д-р Цвийч. С., 1906.
Иширков, А. Македония, име и граници. — МПр, год. III, кн. 1, 1927.
Йорданов, В. Крали Марко. Историко-литературен преглед. С., 1916.
Йорданов, В. Чий княз е бил крали Марко? — ПСп., 61, 1900.
Ковачевић, Љ. Вук Бранковић. — Годишница Н. Чупића, 10, 1888.
Коледаров, П. Името Македония в историческата география. С., 1985.
Kuzev, Al. Die Beziehungen des Königs von Vidin Ivan Sracimir zu den osmanischen Herrschern. — Е В 3, 1971.
Lascaris, M. Deux chartes de Jean Uros, dernier Némanide (nov. 1372, ind. XI). — Byz, 25—27, 1955—1957.
Lecaque, P. Constantin Dragaš était-il le gendre du tsar bulgare Jean Alexandre? — East European Quarterly, 4, 1983.
Lemerle, P. Philippes et la Macédoine orientale à l’époque chrétienne et byzantine, Paris, 1945.
Loenerts, R.-J. Notes sur le regne de Manuel II Paléologue à Thessalonique. — ВZ, 50, 1957.
Loenertz, R.-J. Autour du Chronicon Maius attribué à George Phrantzès. — In: R.-J. Loenertz, Byzantina et Franco-Graeca. Articles parus de 1935 à 1966. Roma, 1970.
Loenertz, R.-J. La première insurection d'Andronic Paléologue (1373). — EO, 38, 1939.
Льокак, П. Зет ли е Константин Драгаш на българския цар Иван Александър? — В: Юбилеен сборник — 20 години Великотърновски университет (1963—1983), кн. 3, история, Велико Търново, 1984.
Мавродинова, Л. Земенската църква. История, архитектура, живопис. С., 1980.
Максимовић, Љ. Политичка улога Јована Кантакузина после абдикације. — ЗРВИ, 9, 1966.
Максимовић, Љ. Последнее године протостратор а Теодора Синадина. — ЗРВИ, 10, 1967.
Максимовић, Љ. Грци и Романија у српској владарској титули. — ЗРВИ, 12, 1970.
Максимовић, Љ. Византијска провинцијска управа у доба Палеолога. Београд, 1972.
Максимовић, Љ. Генеза и карактер апанажа у Византији. — ЗРВИ, 14—15, 1973.
Mаксимовић, Љ. Порески систем у грчким областима српског царства. — ЗРВИ, 17, 1976.
Matanov, H. Le Mont Athos et les rapports politiques dans les Balkans durant la deuxième moitié du XIV-е siècle. — EB, 2, 1981.
Mатанов, X. Един малко известен брат на цар Иван-Александър. — Beкове, 1, 1981.
Матанов, X. Към въпроса за участието на българите в Черноменската битка. — В: България и Балканите (681—1981). С., 1982. M атанов, X. Два малко използувани извора за българи в Епир и Тесалия през XIV век. Векове, 5, 1982.
Matanov, H. Radoslav Hlapen — souverain féodal en Macédoine méridionale durant le troisième quart du XIV-е siècle. — ЕВ, 4, 1983.
Matanov, H. Problems of the State Structures in the South-West Balkan Lands during the Second Half of the XIV-th Century. — EB, 1, 1984.
Matanov. H., Zaimova, R. West and Post-Byzantine source evidence about king Marko (kral Marko). — ЕВ, 2, 1985.
Матанов, X. Феодални княжества в югозпадните български земи, отразени в османската административно-териториална система. — ИПp., 5, 1984.
202
Матанов, X. Кой е бил деспот Константин от миниатюрите на Лондонското евангелие? — ИПр, 8, 1985.
Матанов, X. Произходът на феодалния род Драгаши (Деяновичи). — Веков е, 6, 1984.
Mavromatis, L. La prise de Skopije par les Serbes: date et signification. — TM, 5, 1973.
Mavromatis, L. La fondation de l’Empire serbe. Le kralja Milutin. Thessalonique, 1978.
Mavromatis, L. A propos des liens de dépendance en Epire à la fin du XlV-e siècle. — ЗPBИ, 19, 1980.
Mesai, F. Pléthon et le Platonism de Mistra. Paris, 1956.
Миљковић-Пепек, П. Црквата „Св. Спас” во с. Кучевиште—Скопско. — Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија, Т. I, Скопје, 1975.
Мирковић, Л. Мрњавчевићи. —Старинар, III, 1924—1925.
Михайлов, С. За архитектурата и живописта на манастирската църква „Св. Андрей” на река Треска. — Археология, 1, 1968.
Михаљчић, Р. Селища. — ЗбФФ у Београду, IX—1, 1967.
Михаљчић, Р. Битка код Ахелоја. — ЗбФФ у Београду, XI. 1, 1970.
Михаљчић, Р. Крај Српског царства. Београд, 1975.
Mihaljćić, R. Continuité et discontinuité dans les structures de l’état serbe au XIV-е siècle. — Вalсaniсa, 11, 1980.
Мичев, M., Билярски, Я. Някои отъждествявания на местни и селищни имена в Рилската грамота на Иван Шишман. — ИБИД, 28, 1972.
Миятев, К. Погановският манастир. С., 1936.
Мошин, В., Пурковић, M. Хиландарски игумени Средњег века. Скопље, 1940.
Мутафчиев, П. Сръбското разширение в Македония през средните векове.— МПр. 4, 1931.
Мутафчиев, П. История на българския народ. Т. II. Второ българско царство, С., 1943.
Nastase, D. Le Mont Athos et la politique du Patriarchat de
Constantinople, de 1355 à 1375. —
,
3,1979.
Наумов, Е. П. К вопросу о датировке некоторых сербских грамот второй половины XIV века. — Славянский архив, М., 1962.
Наумов, Е. П. К истории сербо-византийской границы во второй половине XIV века. — ВВр., 25, 1964.
Наумов, Е. П. К вопросу о подлинности некоторых сербских грамот XIV в.— Славянское источниковедение М., 1965.
Наумов, Е. П. Вторая Архилевицкая грамота как исторический источник. — В: Источники и историография славянского средновековья, М., 1967.
Наумов, Е. П. Феудалниот сепаратизам и политиката на Душан во 1342—1355 г. — Историjа, 2, 1968.
Наумов, Е. П. Петте последни години на Стефан Душан. Централната власт и феудалните групации во 1351—355 г. — Историjа, 2, 1970.
Наумов, Е. П. Южнославянский эпос и проблемы сербского средновековья.— В: Славянский и балканский фолклор, М., 1971.
Наумов, Е. П. Две которские грамоты Стефана Душана. — Вопросы истории славян, 4, 1972.
Наумов, Е. П. Трагите и остатоците от родословот на Дејановики. Византискиот историчар Халкокондил и неговиот списак на наследниците на Стефан Душан. — Историја, 1, 1974.
Наумов, Е. П. Господствующий класс и государственная власть в Сербии XIII—XV вв., М. 1975.
Наумов, Е. П. Свидетельства исторических источников о Марке кралевиче. (В период распада сербо-греческого царства — 1356—1371 гг.). Посебен отпечаток от Прилози. IX, 2. Одделение за општествени науки. Скопије, 1979.
203
Наумов, Е. П. Сербия и Болгария в середине XIV века. К истории балканских государств в эпоху османского нашествия. — В: Социально-экономическая и политическая история Юго-восточной Европы до середины XIX века. Кишинев, 1980.
Недељковић, Љ. Проблем новца деспота Јована Оливера. Прилог за историју српског народа. — Зб. Народног музеја у Београду, 5, 1967.
Недељковић, Љ. Сувладарски новци српских средњовековних владара. — Зб. народнот музеја у Београду, 8, 1975.
Ников, П. Турското завладяване на България и съдбата на последните Шишмановци. — ИИД, 7—8, 1928.
Nicol, D. Meteora. The Rock Monasteries of Thessaly. London, 1963.
Nicol, D. The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca 1100—1460, Dumbarton Oaks, 1968.
Nicol, D. The Last Centuries of Byzantium (1261—1453). New Jork, 1972.
Новаковић, С. Струмска област у XIV веку и цар Стефан Душан. — Глас СКА, 36, 1893.
Новаковић, С. Срби и турци. Историјске студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову. Београд, 1960 (трето издание).
Ношпал-Никуљска, H. Новонастанатите историски услови во Македониja, изразени на една композиција од фреските во Марковиот манастир. — В: Зборник посветен на Д. Коцо, Скопје, 1975.
Ношпал-Никуљска, Н. Марковиот манастир — монумент како документ низ историјата. — В: Споменици за средновековната и поновата историјз на Македонија, Т. I, Скопије, 1975.
Окунев, Н. Л. Портреты королей-ктиторов в сербской церковной живописи. — BSI, 2, 1930.
Острогорски, Г. Автократор и самодржац. — Глас СКА, 164 и др. разред 84, 1935 (Г. Острогорски, Сабрана дела, Т. 4, Београд, 1970).
Ostrogorsky, G. Le grand domaine dans l’empite byzantin. — Recuiels de la Société J. Bodin, 4, 1949 (Г. Острогорски, Сабрана, дела, Т. 2, Београд, 1969).
Острогорски, Г. Душан и његова властела у борби са Византијом. — Зб. у част шесте стогодишњице законика цара Душана, I, Београд, 1951 (Г. Острогорски, Сабрана дела, Т. 3, Београд, 1971).
Острогорски, Г. Пронија. Прилог историји феудализма у Византији и јужнословенским земљама. — В: Г. Острогорски, Сабрана дела, Т. 3, 1971.
Ostrogorsky, G. Byzance, état tributaire de Temprire turc. — ЗPВИ, 5, 1958 (Г. Острогорски, Сабрана дела. Т. 3, Београд, 1971).
Острогорски, Г. Историја Византије. Београд, 1959.
Острогорски, Г. Господин Константин Драгаш. — ЗбФФ у Београду, VII—1, 1963 (Г. Острогорски, Сабрана дела, Т. 4, 1970).
Острогорски, Г. Христопољ измелу срба и византинаца. — ЗбФФ у Београду, VIII—1, 1964 (Г. Острогорски, Сабрана дела, Т. 4, 1970).
Ostrogorsky, G. La prise de Serrés par les Turcs. — Вyz, 35, 1965 (Г. Острогорски, Сабрана дела, Т. 4, 1970).
Острогорски, Г. Серска област после Душанове смрти. Београд, 1965.
Ostrogorsky, G. Les juges généraux de Serrés. — In: Mélanges offert à R. Grozert, Poitiers, 1966 (Г. Острогорски, Сабрана дела. Т. 4, 1970).
Ostrogorsky, G. Problèmes des relations byzantino-serbes au XIV-е siècle. —In: Proceedings of the XIII-th Int. Congress of Byz. Studies. Liondon, 1967.
Острогорски, Г. Простагме српских владара. — ПКЈИФ, 3—4, 1968.
Острогорски, Г. Света гора после Маричке битке. — ЗбФФ у Београду, XI—1, 1970.
Ostrogorsky, G. Observations on the Aristocracy in Byzantium. — DOP, 25, 1971.
Петровић, M. Повеља-писмо деспота Јоване Углеша од 1368 г. о измирењу српске и византијске цркве у светлости номоканонских прописа. — ИЧ, 25, 26, 1978—1979.
Печев, Ив. Грамотата на цар Иван Стефан от 1342 г. — Векове, 2, 1975,
204
Полывянный, Д. Феодальные уделы во Втором болгарском царстве. — В: Проблемы истории античности и средних веков, М., 1979.
Полывянный, Д. К истории Визинского деспотства в XIV веке. — В: Българско средновековие. Българо-съветски сборник в чест на 70-те год. на проф. Ив. Дуйчев, С., 1980.
Прашков, Л. Хрельовата кула. История, архитектура, живопис. С., 1973.
Пурковић, M. Урошева „сестра” Ирина. — ПКЈИФ, XII, св. 2—3, 1932.
Пурковић, M. Кад се покалудерила царица Јелена. — ПКJИФ, XII, св. 2—3, 1932.
Пурковић, M. Попис села у Средњевековној Србији. — Год. Скопског филозофског факултета, 4, 1939—1940.
Радојичић, Ђ. Сп. Севастократор Влатко и његов новац. — Старинар, 12, 1938.
Радојичић, Ђ. Сп. Ко je подигао манастир Заум? — ИП, 1, 1954.
Радојичић, Ђ. Сп. Развојни лук старе српске књижевности. Нови сад, 1962.
Радојичић, Ђ. Сп. Феудална породица Багаш из Врања. — Врањски гласник, 1, 1965.
Радојчић, С. Портрети срапских владара у Средњем веку, Скопље, 1934.
Радојчић, H. Српски државни сабори у Средњем веку. Београд, 1940.
Рајичић, M. Основно јездро државе Дејановића. — ИЧ, 4, 1952—1953.
Расолкоска-Николоска, З. Историјатот на манастирот Зрзе низ натписите и записите од XIV до XIX век. — Зб. на археолошкиот музеј, 4—5, Скопје, 1961—1966.
Руварац, Ил. О кнезу Лазару. Нови саз, 1888.
Schreiner, Р. Hochzeit und Krönung Kaiser Manuels II. im Jahre 1392. — BZ, 60, 1967.
Schreiner, P. Die Byzantinischen Kleinchroniken, II. Historischer Kommentar. Wien, 1977.
Шрайнер, П. Българска принцеса в Генуа и Италия. — ИПр., 3, 1982.
Шрайнер, П. Приписка за българи край Вардар. Бележки върху наименованието „българи” в средно- и късновизантийските извори. — В: Първи международен конгрес по българистика. Доклади. Българската държава през вековете. Т. I. Средновековната българска държава. С., 1982.
Селищев, А. М. Полог и его болгарское население. С., 1981.
Снегаров, Ив. История на Охридската архиепископия. I. От основаването ѝ до завладяването на Балканския полуостров от турците, С., 1924.
Снегаров, Ив. Скопската епархия. Исторически очерк и възражения върху съчинението на проф. Р. Груич „Скопска митрополия”. — ГСУБФ, XV, кн. 1, 1937—1938.
Соловјев, А. Фессалийские архонты в XIV веке. Черты феодализма в византийско-сербском строе. — ВSI, 4, 1932.
Соловјев, A. Појам државе у средњевековној Србији.—Год. H. Чупића, 42, 1933.
Soloviev, A. Un beau-frère du Tsar Douchan. — Dev. Int. des Etudes Balkaniques, 1, Beograd, 1934.
Стопанска история на България (681—1981). С., 1981.
Стојановски, А. Кон прашањето за политичко-територијалката поделба на Јужниот Балкан пред турското освојуване. — Историја, 2, 1971.
Стричевић, Ђ. Једна хипотеза о титуларном имену српских деспота XIV века. — Старинaр, 7—8, 1956—1957.
Soulis, G. Notes on fhe History of the City of Serres under the
Serbs. —In: 
Soulis, G. The Serbs and Byzantium turing the Reign of Tsar Stephen Dušan-
205
(1331—1355) and his Successors, Dumbarton Oaks Library and Collection. Washington, D. C., 1984.
Сюзюмов, M. Я- К вопросу об особенностях генезиса и развитие феодализма в Византии. — ВВр., 17, 1960.
Теодоров, Е. Български народен георичен епос. Кралимарков цикъл — произход, развития, специфика, С., 1981.
Tivchev, P. The War between Cyprus and Genoa in 1373—1374 and the Participation of Bulgarians in it. ЕH, 3, 1969.
Тодоров, Н. За демографското състояние на Балканския полуостров през XV—XVI век. — ГСУФИФ, 53, кн. 2, 1959, С., 1960.
Томоски, Т. Белешки по повод военниот поход на Андроник III во Македонка во 1330 г. — Год. зборник на философскиот фак. на Универзитетот во Скопје, Т. 15, 1964.
Троицки, С. Црквено-политическа идеологија Светосавске крмчије и Властареме синтагме. — Глас САН, 212, 1953.
Ferluga, L. Serben, Türken und Byzantiner von den Türkischen Eroberung Kallipolis (1354) bis zur Schlacht an der Marica (1371). — In: Byzance et le Slaves. Mélange In. Duj6ev. Paris, 1979.
Ферјанчић, Б. О деспотским повељима. — ЗРВИ, 4, 1956.
Ферјанчић, Б. Деспоти у Византији и јужнословенским земљама. Београд, 1960.
Ферјанчић, В. Notes de diplomatique Byzantine. — ЗPВИ, 10, 1967.
Ферјанчић, Б. Севастократори и кесари и Српском царству. — ЗбФФ у Београду, ХI—1, 1970.
Ферјанчић, Б. Тесалија у XIII и XIV веку. Београд, 1974.
Ферјанчић, Б. Владарска идеологија у српској дипломатици после пропасти царства (1371). — В: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971. Београд, 1975.
Filipović, N. Princ Musa i seih Bedredin. Sarajevo, 1971.
Флоринский, Т. Южные славяне и Византия во второй четверти XIV века. Т. II, Спб, 1882.
Halecki, О. Un Empereur de Byzance à Rome. Vingt ans de travail pour l’union des églises et pour la defence de l’empire d’Orient (1355—1375). London, Var. Reprints, 1972.
Hannick, CA., Schmalzbauer, G. Die Synadenoi. — JOB, 25, 1976.
Хвостова, К. В. Количественный подход в средневековной социальной истории. М., 1980.
Charanis, P. The Strife among the Palaeologi and the Ottoman Turks. — Вуz, 16, 1942—1943 (= P. Charanis, Economik and Politikal Life in the Byzantine Empire, London, Var. Reprints, 1973, XIX).
Норе, К. Geschichte Griechenlands von Beginn des Mittelalters bis auf Neure Zeit, I—II, Leipzig, 1868.
Цветкова, Б. Паметна битка на народите. Европейският Югоизток и османското завоевание (края на XIV — началото на XV век). Варна, 1979.
Ћирковић, С. Осумњичене повеље кнегине Милице и деспота Стефана. — И Ч, 6, 1956.
Ћирковић, С. Моравска Србија у историји српског народа. — В: Моравска школа и њено доба. Београд, 1972.
Ћирговић, С. Историја средњовековне Босанске државе. Београд. 1964.
Ћирковић, С. Дубровачка ковница и производила сребра у Србији и Босни. — ИГ, 1—2, 1976.
Ћирковић, С. Поклад краља Вукашина. — ЗбФФ у Београду, XVI—1, 1979.
Ћирковић, С. Хрељин поклон Хиландару. — ЗРВИ, 21, 1983.
Ћук, Р. О хронологију писама царице Маре, упућених Дубровнику. — ИЧ, 24 1977.
Ћук, Р. Царица Мара. — ИЧ, 25—26, 1979.
Шкриванић, Г. О јужним и југоисточним границима српске државе за време цара Душана и после његове смрти. — ИЧ, 11, 1960.